TRAŽI

Evropa i postevropsko doba Jan Patočka
Prevela s češkog Biserka Rajčić
Godina izdanja: 1995
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 144, mek povez

ISBN: 86-82347-28-8

Cena: RASPRODATO

Grupa bivših Patočkinih učenika i poštovalaca u Arhivu Jana Patočke priprema materijal za kritičko izdanje njegovih dela. Jezgro tog materijala čine tekstovi pod zajedničkim nazivom Briga o duši, od kojih nastaju i ova odabrana dela Jana Patočke. Poput mnogih mislilaca ovog veka koji nisu mislili u skladu sa nekom od vladajućih dogmi, Jan Patočka je svojim životom i svojom sudbinom platio za svoja uverenja. Osim fenomenologije, kojoj je posvetio osnovni deo stvaralačkog opusa, bavio se istoriozofskom problematikom od antike do našeg doba.

Jan Patočka (1907-1977) je svestrano filozofsko obrazovanje stekao na univerzitetima u Pragu, Berlinu i Frajburgu, gde je bio jedan od poslednjih Huslerovih učenika, a takođe je slušao Hajdegera. Prvi doktorat stiče odbranom rada Pojam evidencije, habilitaciju na Karlovom univerzitetu na osnovu studije Prirodni svet kao filozofski problem. Na istom fakultetu predavao je do 1949. Nenaklonjen marksizmu i komunizmu morao je da preživljava radeći kao bibliotekar, bibliograf i redaktor na kritičkim izdanjima u institutu T.G. Masarika i Pedagoškom institutu J.A. Komenskog. Izvesno vreme posle Praškog proleća bio je vraćen na fakultet. Od knjiga je napisao: Pojam evidencije i njegov značaj za poetiku (1931); Prirodni svet kao filozofski problem (1936); Česka obrazovanost u Evropi (1939); Dvostruki razum i priroda u nemačkom prosvetiteljstvu (1942); Uvod u Huslerovu fenomenologiju (1969); Studija o filozofu Komenskom (1971); Jeretički eseji o filozofiji istorije (1975), kao i nekoliko knjiga o Sokratu, Platonu i Aristotelu. Od ogleda se izdvajaju: Ideologija i život u ideji (1946); O dužnosti braniti se od bezakonja (1977); Junaci našeg doba (1976); Ratovi XX veka i XX vek kao rat. Deo njegovih dela je objedinjen i objavljen pod zajedničkim naslovom: Briga o duši.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
Geopoetici uručena nagrada za "Najčitaniju knjigu stranog autora 2017."

Na današnjoj svečanosti povodom 87. rođendana "Biblioteke grada Beograda", Geopoetici je uručena nagrada za "Najčitaniju knjigu stranog autora 2017.". Na osnovu podataka prikupljenih iz mreže Biblioteka grada Beograda, knjiga koja se prošle godine najviše čitala na teritoriji Opštine Beograd bio je roman turskog književnika i nobelovca Orhana Pamuka "Žena crvene kose". Prilikom svečanog uručenja, nagradu je primio direktor i glavni urednik izdavačke kuće Geopoetika, Vladislav Bajac. Ovom prilikom, nakon što ga je Geopoetika obavestila o nagradi, Orhan Pamuk je poručio srpskim bibliotekarima: “Veoma sam srećan zbog svojih čitalaca u Srbiji i nastaviti ću da pišem misleći na njih.”

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Njujorška trilogija Pol Oster @Svet proze

Vreme Ridiger Zafranski @Krug