TRAŽI

Leteća planina Kristof Ransmajer
Preveo s nemačkog Zlatko Krasni
Godina izdanja: 2008.
Format (cm): 20
Broj Strana: 372
Povez: Meki

ISBN: 978-86-7666-160-2

Cena: 704,00 din

Četvrti roman austrijskog pisca Kristofa Ransmajera jeste putovanje po vodi, ostrvlju i planinama.

Dva brata sa irskog ostrva Hors Ajlend upućuju se na Tibet da savladaju vrh Leteće planine (na visini od sedam hiljada metara). Kinezi, zemlja Kamp, njeni stanovnici - nomadi Kampi, grad Lasa, Mont Everest, scenografija su za priču o cilju, upornosti, čežnji, nostalgiji za sobom, za mestom u svetu, za „belom mrljom negde u daljini." I o ljubavi.

Naročito o ljubavi.

Leteća planina (Phur-Ri) glavni je junak ove knjige. Kao i sva priroda, uostalom. Osama o kojoj se govori nije povlačenje iz sveta već, po autorovom uverenju, napredovanje „korak po korak sve više, a nikada naniže ili nadole."

Ova porodična priča i porodično putovanje razoružavaju dubinom intime, filozofskom upitanošću, moralnom čistotom. I opet - ljubavlju.

Ransmajerova odvažnost da prozne rečenice prelomi u stih graniči se sa književnim rizikom. No upućujući izazov da se proza gleda i shvata kao poezija, a da se čita kao proza, autor ovde maestralno prevazilazi pitanje književnog roda i žanra.

Kristof Ransmajer i dalje ostaje jedno od najsvetlijih imena evropske literature.

Vladislav Bajac

Kristof Ransmajer (Christoph Ransmayr) rođen je 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju u Beču; više godina bio je urednik kulturnih rubrika u novinama. Od 1982. bavi se samo književnošću. Sarađivao je u različitim časopisima (među ostalima Transatlantik, Štern). Do sada je objavio: Užasi leda i mraka (Geopoetika, 1997), Mrtav ugao, Morbus Kitahara (Geopoetika 1999), Poslednji svet (Geopoetika, 2003), Put za Surabaju, Sjajna propast - projekat odvodnjavanja ili otkrivanje suštinskog, Nevidljivo. Tirada na tri plaže, Nesuđeni ili nebeski areali Anselma Kifera, Klanjanje džina. O pripovedanju, Priznanja jednog turiste. Saslušanje, Leteća planina (Geopoetika, 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom).

Svetsku slavu stekao je romanom Poslednji svet.

Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su: Franc Kafka (1995), nagrada Evropske unije Aristeion za roman Morbus Kitahara (1996), književna nagrada Soloturner (1997), nagrada Helderlin (1998), pozorišna nagrada Nestroj (2001), književna nagrada Bertold Breht (2004), Velika Austrijska nagrada za književnost (2004).

Nakon Irske, u kojoj je proveo više godina, od 2006. godine ponovo živi u Beču.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet