TRAŽI

Poslednji Eshilov dan Miraš Martinović
Godina izdanja: 1995
Broj Strana: 163, mek povez

Cena: RASPRODATO

Roman o večitoj životnoj i literarnoj temi - egzilu: spoljašnjem i onom manje vidljivom - unutrašnjem. Umetnost govori da su sva istorijska doba opšta mesta ljudskog ponašanja i postupanja. Čak je i zlatno doba stare Helade od najvećih i najčuvenijih autora grčkih tragedija stvarala tragične junake sopstvenih života. Ono što Miraš Martinović uvodi na scenu nisu samo suprotstavljene strane ovoga i "onoga" sveta koje su "za" ili "protiv" egzila Eshila tragičara, a među kojima su istorijske ličnosti (političari, filozofi, pisci i vajari). Glavni lik ovog romana je atinska Agora, koja simbolizuje narod i onda kada ga nema. Poslednji Eshilov dan jeste i ovovremena drama u formi romana.

Miraš Martinović (1952) je objavio knjige pesama Mit o Trešnji (1974), za koju je dobio književnu nagradu "Lazar Vuŗkovi", Molitve mravu (1985), Krugovi u pijesku (1991), Zima s Mandeljštamom (1994) i Tabula smaragdina (1997). Svoje prvo prozno delo, roman Jeretik, Martinović je objavio 1983. godine. Slede romani: Poslednji Eshilov dan (1995), Vavilonski mudraci (1998), Putevi Prevalise (1999) i Otvaranje Agruvijuma (2000).

Knjiga Putevi Prevalise objavljena je 2001. godine u Italiji pod naslovom Pietre di Montenegro (Kamenje Crne Gore). Knjiga je objavljena u izdanju Mesogea, a prevodilac je Silvio Ferari.

Martinović radi kao profesionalni novinar, a živi u Herceg Novom.

Ostale knjige autora

  • Teuta Miraš Martinović @Svet proze
    Cena: 539,00 din

  • Vavilonski mudraci Miraš Martinović @Mala edicija proze
    Cena: 198,00 din

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze