Vesti

Nastavak kampanje Čitanje je javna stvar, (Beo)grad čita! @ 04.11.2014.

režija: Milutin Petrović, montaža: Vanja Kovačević, postprodukcija: Nataša Pavlović, muzika: Disciplina Kičme (pesma "Himna", album "Nova iznenađenja za nova pokolenja" 1991. PGP), produkcija: Beomedia, 2014. god.

Hvala kafiću "Šikarica", restoranima "Dijagonala" i "Backey", posebna zahvalnost Živku Grozdaniću Geri, Dušanu Kojiću Koji, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju "Nikola Tesla", Muzeju "25. maj" i Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković"

Geopoetika je dobila nagradu za najprofesionalniji odnos prema medijima! @ 02.11.2014.

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, Geopoetika je sa 45 poena dobila nagradu akreditovanih novinara za najprofesionalniji odnos prema medijima. Ovo je treća godina za redom da Geopoetika dobija ovu nagradu, a ukupno sedmi put od kako nagrada postoji. Članica žirija Meliha Pravdić iz Radio Beograd 2 obrazložila je zašto je Geopoetici ponovo pripala ova nagrada: "Osim što su izuzetni po dobro odabranim naslovima objavljenim i u 2014, Geopoetiku prepoznajemo i po njenom timu. Poseduju ono što bi se moglo nazvati dobrim manirom u komunikaciji sa medijima - diskretni a prisutni; nenametljivi a uspešni i ubedljivi; buntovni - kad ima razloga za to i s posebnom osetljivošću za savremenu kulturu."

Tradicionalnu nagradu akreditovanih novinara za izdavača godine dobio je Vulkan, a Geopoetika je u toj kategoriji na drugom mestu.

U komisiji za brojanje glasova bili su Tanja Nježić (Blic), Marija Miljević Rajšić (RTS), Meliha Pravdić (Radio Beograd) i Dragan Bogutović (Večernje novosti).

 

Geopoetika Sajam 2014. @ 29.10.2014.

U toku je 59. Međunarodni beogradski sajam knjiga, a Geopoetika je na svom dobro poznatom mestu u Areni Hale 1. Stand Geopoetike je, kao i prethodnih godina, dobro posecen, i  kao i svake godine, trudili smo se da dizajnom našeg štanda napravimo prijatnu oazu za „prelistavanje“ knjiga i ona privlači posebnu paznju posetilaca. Dizajn ovogodišnjeg štanda Geopoetike delo je mladih arhitekata Marije Strajnić i Janka Tadića koji su bili deo tima koji je uredio paviljon Srbije na venecijanskom bijenalu.

Naši čitaoci posebno su zainteresovani za sledeće naslove: Kafka na obali mora Haruki Murakami, Zapisi o prodavcu krvi Ju Hua, Moja Afrika Karen Bliksen, Kći direktora cirkusa Justejn Gorder, NulaNulaNula Roberto Savijano i naravno ostale starije naslove Erlenda Lua, Orhana Pamuka, Džulijana barnsa i drugih. 

Takođe, na štandu Geopoetike svakodnevno autori potpisuju svoje knjige i druže se sa čitaocima, a raspored potpisivanja možete pogledati na sajtu i FB stranici.

 

Knjige koje će biti objavljene u nedelju 26. oktobra 2014. @ 21.10.2014.

Geopoetika je pripremila tri naslova koja će biti objavljena u nedelju 26. oktobra: 

Džang Ailing: Ljubav zbog koje je pao jedan grad, Tri novele

Priredile i prevele s kineskog Mirjana Pavlović i Ana Jovanović

Džang Ailing (1921–1995) najčitanija je spisateljica u istoriji moderne kineske književnosti. Ljubav zbog koje je pao jedan grad je prvi prevod njene proze na srpski jezik obuhvaćen jednom knjigom. Reč je o novelama napisanim četrdesetih godina prošlog veka. U svojoj prozi Džang Ailing istražuje unutrašnji svet pojedinca, naročito ženskih likova, kao i tradicionalni način života koji polako nestaje. U njenim opisima ništavila i dekadencije modernih Kineza, promašenih ljubavi, brakova bez ljubavi, fizički ili emotivno obogaljenih ljudi, preovladavaju tragičan ton i ironija. Oslikavši mnoštvo detalja iz svakodnevnog života, autorka je oživela Šangaj i Hongkong prve polovine dvadesetog veka, dve glamurozne metropole u kojima se prožimaju tekovine tradicionalne i moderne kulture, Istoka i Zapada. Upravo su novele „Ljubav zbog koje je pao jedan grad“, „Zlatne klade“ i „Crvena i bela ruža“ – prvi put predstavljene srpskim čitaocima – Džang Ailing donele reputaciju najdarovitije spisateljice 20. veka na kineskom jeziku i najvažnijeg modernističkog pisca u Kini. 

Roberto Savijano: NulaNulaNula, Kako kokain vlada svetom

Prevela s italijanskog Anđela Arsić Milivojević

Geopoetika će za Sajam knjiga objaviti novu knjigu Roberta Savijana NulaNulaNula, u podnaslovu Kako kokain vlada svetom.  Roberto Savijano, rođen 1979. godine u Napulju, privukao je ogromnu pažnju čitalačke publike i šire javnosti objavljivanjem svog prvog romana Gomora (Geopoetika, 2007), u kom neustrašivo progovara o mehanizmima podzemlja – o napolitanskoj mafiji. Nakon tako hrabrog čina samostalni novinar istraživač zbog pretnji s vrha mafije živi na nepoznatoj adresi, pod stalnom policijskom zaštitom. U svojoj najnovijoj knjizi NulaNulaNula iznosi brutalnu istinu o uticaju kokaina na savremeni svet od globalne ekonomije do svakodnevnog života.

Prema knjizi NulaNulaNula biće snimljena, a u 2015. godini emitovana, serija od osam epizoda u ko-produkciji francuskog Canal Plus i italijanskog TV i filmskog producenta Cattleya. U istoj ovoj produkcijskoj postavi, snimljen je 2008. godine film Gomora po istoimenoj Savijanovoj knjizi.

Aleksandar Solženjicin: Voli revoluciju 

Prevela s ruskog Mirjana Grbić

Aleksandar Solženjicin je svoje književno stvaranje podredio strasnoj potrebi da, prema vlastitim rečima, bude “pamćenje, pamćenje naroda koji je doživeo veliku nesreću”. I u tome je uspeo: on zaista oličava pamćenje naroda koji je prošao golgotu Prvog svetskog rata, građanskog rata i revolucije, gulaga, Drugog svetskog rata…

Nezavršeni roman Voli revoluciju, napisan u zatvoru, govori o događajima koje je Solženjicin lično iskusio. Čvorovi autorove biografije probijaju se kroz tkivo priče. Prototip junaka Gleba Neržina, koji će potom biti  junak romana U prvom krugu, zapravo je sam autor. Po svoj prilici, i Solženjicin je, kao i njegov mladi junak, sve svoje vrline i svu svoju mladalačku energiju stavio u službu lažnog idola, a suočavanje sa stvarnošću bilo je bolno i otrežnjujuće. Solženjicin je delo ostavio nezavršenim verovatno zato što je u njegovom radu prevagnula težnja da se do kraja posveti dokumentaristici. Bez obzira na to, ono samo potvrđuje da ga je napisala ruka majstora i velikog umetnika.    

"(Beo)grad čita" Nastavak kampanje "Čitanje je javna stvar" @ 21.10.2014.

Nakon spotova Leto, Jesen i Zima Geopoetika nastavlja internet kampanju Čitanje je javna stvar. Nekoliko kratkih film-klipova, pod nazivom (Beo)grad čita nastali su prema zamisli jednog Geopoetikinog autora, režirao ih je Milutin Petrović, montažu je uradila Vanja Kovačević, postprodukciju Nataša Pavlović a realizovani su zahvaljujući produkcijskoj kući Beomedia.

Spotovi su poklon jedne grupe čitalaca Geopoetici u znak zahvalnosti i podrške našem radu. U spotovima se pojavljuje veliki broj kreativnih ljudi koji čita naše knjige na različitim mestima u gradu, koja su u vezi sa samim naslovima.

”Knjige čitaju”: Moma Rajin (istoričar umetnosti), Milenko Savović (košarkaš), Tamara Nikolić (PR Communis), Nebojša Babić (fotograf), Andrijana Stojković (reditelj), Dušan Šaponja (“Marka Žvaka”, “Ciklotron”), Slavimir Stojanović (dizajner), Dragana Kanjevac (novinar), Žikica Simić (novinar), Miki Ristić (“Darkwood dub”), Saša Stojanović (slikar), Ivana Smolović (kantautor “Intruder”, “Ika”), Stevan Ristić (direktor lista “Vreme”), Galeb Nikačević (novinar), Vanja Kovačević (montažer), Jelena Mitrović (producent “Baš Čelik”), Ivana Ivka (vizuelni umetnik), Ranko Pivljanin (novinar “Blic”), Mila Nikolić (arhitekta), Danijela Drča (lektor), Milutin Petrović (reditelj).

Jedan od najuticajnijih beogradskih muzičara svih vremena, Koja, daje svoj doprinos kampanji Geopoetike "Čitanje je javna stvar" ustupanjem pesme Discipline Kičme "Himna" za potrebe internet kampanje (Beo)grad čita. 

Spotovi su namenjeni za reprodukciju na internetu i drugim medijima, i trenutno su u pripremi a moći će da se pogledaju od nedelje 26.10. na našem sajtu i youtube profilu. 

Ovim spotovima još jednom podsećamo da je Čitanje javna stvar

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet