Vesti

Rad na štandu Geopoetike na Sajmu knjiga @ 01.10.2014.

Približava nam se još jedan Sajam knjiga i pripreme su uveliko u toku. Potrebni su nam za rad na štandu pre svega dobri  poznavaoci izdanja Geopoetike, koji su uz to, naravno, vredni i komunikativni. Sajam traje od 26. oktobra do 2. novembra i radno vreme je od 10.00 do 21.00.

Svi zainteresovani treba da pošalju cv i motivaciono pismo isključivo na e-mail kucazacitanje@geopoetika.com najkasnije do ponedeljka 6. oktobra 2014. Samo odabrani kandidati biće pozvani na razgovor za ovaj posao.

 

Vaša Geopoetika

 

POPUST za studente! @ 22.09.2014.

Dragi studenti, u očekivanju početka zimskog semestra 2014/2015. školske godine, Geopoetika je pripremila poseban popust od 25% na sva naša nova izdanja.

Odaberite roman po vašem ukusu i ostvarite pravo na popust uz indeks u klubu čitalaca ”Kuća za čitanje”, Gospodar Jovanova 65!

Razgovor o romanu "Paradajz" Đorđa Miketića u Kući kulture @ 15.09.2014.

U Kući kulture Fakulteta za medije i komunikacije (Terazije 34) u utorak, 16. septembra u 20 časova, održaće se razgovor o romanu "Paradajz" Đorđa Miketića. Đorđe Miketić je student završne godine FMK na smeru Literatura i komunikacije, a roman je objavila "Geopoetika".

U razgovoru će učestvovati: dekanka Nada Popović Perišić (pozdravna reč), BiljanaSrbljanović, dramska spisateljica, Vladislav Bajac, književnik i urednik “Geopoetike”, profesor Novica Milić, i Đorđe Miketić, autor romana.

PATI SMIT o romanu „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” H. Murakamija @ 12.09.2014.

PATI SMIT, muzičar, pesnikinja i umetnica, nedavno je u magazinu „Njujork tajms” objavila tekst pod nazivom „Duboki akordi: San o ljudskim vezama”, u kojem ne skriva izrazitu stvaralačku konekciju s Haruki Murakamijem, svetski priznatim piscem i jednim od najpoznatijih pisaca Geopoetike. Pati Smit u afirmativnom prikazu Murakamijevog romana „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” ne može, a da se ne zapita, kakav je efekat imao roman na širi auditorijum i u kom smeru se prostirao horizont očekivanja – da li se čitalačka publika nadala fantastičnom surrealizmu Murakamija ili njegovom specifičnom, prizemnom minimalizmu? Pati Smit tvrdi da, bez obzira na koji se aspekt svog demijurškog bitka oslonio Murakami prilikom pisanja pomenutog romana, „ono nešto” u romanu što neumitno pleni čitaoce leži zakopano u samim temeljima Murakamijevog  mističkog iskustva.

Poredeći roman „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” s prethodnim romanima ovog autora, zaključuje da „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” nalikuje romanu „Sputnik ljubav” i „Norveška šuma”, ali da ne pripada u potpunosti ovoj kategoriji. Primetna je slična paleta boja koju tvore paralelni svetovi iz „1Q84”, kao i izvesna krhkost poput one izrazito istaknute u romanu „Kafka na obali”. H. Murakami se izdvaja od drugih velikih pisaca po svom beskrajnom osećaju za muziku i sposobnosti da putem muzike seže do najdubljih metafizičkih bespuća. Poznato je da Murakami svojim romanima poklanja određenu muzičku pozadinu koja zajedno s tekstom čini neraskidivu nit koja biva razumevana sama po sebi. U romanu „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” prisutni su melanholični tonovi minijatura iz „Godina hodočašća”  F. Lista, u interpretaciji Lazara Bermana.

Pati Smit ističe da je roman od dragocene važnosti i novopečenim i iskusnim čitaocima, pre svega zbog dramatičnih trenutaka epifanije, fantastično prenesenih putem nesvakidašnjih jezičkih i stilskih sredstava. Pati Smit izdvaja Tuzukijevo saznanje iz niza mnogih: „nije harmonija ono što spaja srce sa srcem, već su rane te što tvore duboke, neraskidive veze.” Roman nam otkriva jednog sasvim novog Murakamija kojeg nije lako definisati - neizlečivo nemirnog, dvosmislenog i nepokolebljivog u svojim stremljenjima k višim nivoima svesti. Pati Smit završava svoj prikaz porukom koju deli s Murakamijem: završetak je iluzija, samo treptaj oka oluje. Ona poručuje da u životu, kao i u književnosti, ništa nije u potpunosti razrešeno, sve je daleko od zaokruženosti. Jedina zaista važna stvar jeste živeti - jedino tako se može videti šta je ono što sledi. 

ZLATKO PAKOVIĆ, dobitnik Ibzenove stipendije @ 12.09.2014.

ZLATKO PAKOVIĆ, reditelj, pisac, pozorišni kritičar i kolumnista, dobitnik je Ibzenove stipendije za projekat „Neprijatelj naroda kao poučni komad”, koju dodeljuje norveška vlada ličnostima, organizacijama ili institucijama za inovativne projekte u oblasti drame i izvođačkih umetnosti i dela koja podstiču kritičku raspravu u vezi s egzistencijalnim i društvenim temama koje se tiču Henrika Ibzena.

Nedavno, kod uglednog izdavača „Dittrich Verlag” u Nemačkoj objavljen je anti-roman Z. Pakovića pod nazivom „Die gemeinsame Asche”. „Zajednički pepeo” Z. Pakovića, kako glasi naslov u originalu, objavila je Geopoetika 2008. godine u ediciji „Mala edicija proze”.

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet