Vesti

Razgovor o romanu "Paradajz" Đorđa Miketića u Kući kulture @ 15.09.2014.

U Kući kulture Fakulteta za medije i komunikacije (Terazije 34) u utorak, 16. septembra u 20 časova, održaće se razgovor o romanu "Paradajz" Đorđa Miketića. Đorđe Miketić je student završne godine FMK na smeru Literatura i komunikacije, a roman je objavila "Geopoetika".

U razgovoru će učestvovati: dekanka Nada Popović Perišić (pozdravna reč), BiljanaSrbljanović, dramska spisateljica, Vladislav Bajac, književnik i urednik “Geopoetike”, profesor Novica Milić, i Đorđe Miketić, autor romana.

PATI SMIT o romanu „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” H. Murakamija @ 12.09.2014.

PATI SMIT, muzičar, pesnikinja i umetnica, nedavno je u magazinu „Njujork tajms” objavila tekst pod nazivom „Duboki akordi: San o ljudskim vezama”, u kojem ne skriva izrazitu stvaralačku konekciju s Haruki Murakamijem, svetski priznatim piscem i jednim od najpoznatijih pisaca Geopoetike. Pati Smit u afirmativnom prikazu Murakamijevog romana „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” ne može, a da se ne zapita, kakav je efekat imao roman na širi auditorijum i u kom smeru se prostirao horizont očekivanja – da li se čitalačka publika nadala fantastičnom surrealizmu Murakamija ili njegovom specifičnom, prizemnom minimalizmu? Pati Smit tvrdi da, bez obzira na koji se aspekt svog demijurškog bitka oslonio Murakami prilikom pisanja pomenutog romana, „ono nešto” u romanu što neumitno pleni čitaoce leži zakopano u samim temeljima Murakamijevog  mističkog iskustva.

Poredeći roman „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” s prethodnim romanima ovog autora, zaključuje da „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” nalikuje romanu „Sputnik ljubav” i „Norveška šuma”, ali da ne pripada u potpunosti ovoj kategoriji. Primetna je slična paleta boja koju tvore paralelni svetovi iz „1Q84”, kao i izvesna krhkost poput one izrazito istaknute u romanu „Kafka na obali”. H. Murakami se izdvaja od drugih velikih pisaca po svom beskrajnom osećaju za muziku i sposobnosti da putem muzike seže do najdubljih metafizičkih bespuća. Poznato je da Murakami svojim romanima poklanja određenu muzičku pozadinu koja zajedno s tekstom čini neraskidivu nit koja biva razumevana sama po sebi. U romanu „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” prisutni su melanholični tonovi minijatura iz „Godina hodočašća”  F. Lista, u interpretaciji Lazara Bermana.

Pati Smit ističe da je roman od dragocene važnosti i novopečenim i iskusnim čitaocima, pre svega zbog dramatičnih trenutaka epifanije, fantastično prenesenih putem nesvakidašnjih jezičkih i stilskih sredstava. Pati Smit izdvaja Tuzukijevo saznanje iz niza mnogih: „nije harmonija ono što spaja srce sa srcem, već su rane te što tvore duboke, neraskidive veze.” Roman nam otkriva jednog sasvim novog Murakamija kojeg nije lako definisati - neizlečivo nemirnog, dvosmislenog i nepokolebljivog u svojim stremljenjima k višim nivoima svesti. Pati Smit završava svoj prikaz porukom koju deli s Murakamijem: završetak je iluzija, samo treptaj oka oluje. Ona poručuje da u životu, kao i u književnosti, ništa nije u potpunosti razrešeno, sve je daleko od zaokruženosti. Jedina zaista važna stvar jeste živeti - jedino tako se može videti šta je ono što sledi. 

ZLATKO PAKOVIĆ, dobitnik Ibzenove stipendije @ 12.09.2014.

ZLATKO PAKOVIĆ, reditelj, pisac, pozorišni kritičar i kolumnista, dobitnik je Ibzenove stipendije za projekat „Neprijatelj naroda kao poučni komad”, koju dodeljuje norveška vlada ličnostima, organizacijama ili institucijama za inovativne projekte u oblasti drame i izvođačkih umetnosti i dela koja podstiču kritičku raspravu u vezi s egzistencijalnim i društvenim temama koje se tiču Henrika Ibzena.

Nedavno, kod uglednog izdavača „Dittrich Verlag” u Nemačkoj objavljen je anti-roman Z. Pakovića pod nazivom „Die gemeinsame Asche”. „Zajednički pepeo” Z. Pakovića, kako glasi naslov u originalu, objavila je Geopoetika 2008. godine u ediciji „Mala edicija proze”.

GEOPOETIKA NA NOVOJ ADRESI @ 24.08.2014.

Geopoetika i klub čitalaca Kuća za čitanje su od 01.09.2014. na novoj adresi: Gospodar Jovanova 65, visoko prizemlje. Novi brojevi telefona su: 011/303 48 49, 011/262 97 07.

JU HUA, pisac Geopoetike @ 01.08.2014.

Ju Hua (Yu Hua), jedan od najznačajnijih književnih stvaralaca postmaoističke avangarde, stekao je svetsku slavu u poslednjih dvadeset godina i smatra se, svakako uz još par imena, najvećim živim piscem kineske književnosti. Na tematske odrednice i panoramu stilskih sredstava unutar književnih ostvarenja ovog autora značajno je uticala činjenica da se školovao u vreme Kulturne revolucije. Mladi zubar nije želeo da provede svoj život gledajući unutrašnjost čovekove usne duplje i, napustivši posao u bolnici u svojim ranim dvadesetim godinama, Ju Hua se posvetio pisanju u kom je otkrio neslućenu slobodu. Spoznaja da „ako ne znaš kako da čitaš, nećeš znati ni da pišeš“, vodila ga je kroz svet književnosti. Dobitnik je nekoliko prestižnih nagrada, a 2002. godine postaje i prvi Kinez koji je dobio nagradu Fondacije Džejms Džojs. U poslednjih godinu dana, kao aktivni dopisnik, piše kolumnu za svetski poznati magazin „New York Times“.

Geopoetika je objavila Ju Huov roman „Živeti“, po kome je snimljen istoimeni film i koji je 1994. godine osvojio nagradu žirija Kanskog festivala. U osnovi romana je potresna priča običnog čoveka – njegovo trpljenje i pomirenost sa sudbinom – u kaleidoskopu burnih istorijskih zbivanja prošlog veka u Kini. Prvo izdanje je raspordato u kratkom roku, te će Geopoetika uskoro objaviti i drugo izdanje ovog romana.

Budući da je Kina počasni gost na predstojećem 59. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, zadovoljstvo nam je da Vas obavestimo da ćete imati prilike da bolje upoznate svet kineske literature kroz poznati Ju Huov roman „Trgovac krvlju“, koji će baš za ovu priliku objaviti Geopoetika. Ovaj roman spada među deset najuticajnijih romana u Kini tokom poslednje dekade. Simbolika prodavanja krvi usled nemaštine i nemogućnosti da se prehrani porodica, uprkos činjenici da je radnja smeštena u vreme neposredno nakon Kulturne revolucije, ovaj roman čini izuzetno aktuelnim i u savremenoj istorijskoj epohi.

Knjige Ju Hua s kineskog na srpski jezik prevodi Zoran Skrobanović. 

Preporučujemo
Mesečev kamen Sjon

Godina je 1918. i iz Rejkjavika se može videti erupcija vulkana Katle kako danonoćno boji nebo. Život u glavnom gradu Islanda odvija se svojim uobičajenim tokom uprkos prirodnoj katastrofi , nedostatku uglja i svetskom ratu koji hara tamo u velikom svetu. Islanđani se spremaju da postanu suverena nacija.

Dečak Mauni Stejtn živi u filmovima. Dok spava, sanja filmove u kojima se pretapaju niti radnje i njegovog sopstvenog života...

Više o knjizi
Petak u Geopoetici

Svakog petka, Geopoetika svojim čitaocima priprema posebna iznenađenja.

Svi oni koji petkom, tokom čitavog oktobra, svrate u našu Kuću za čitanje (Gospodar Jovanova 65) imaće priliku da uživaju u popustima na određena izdanja koja smo za vas pažljivo izabrali. Radno vreme našeg Kluba za čitanje je od 13-20h. U petak, 27. oktobra, Geopoetikin klub čitalaca radiće po izmenjenom radnom vremenu, od 9-17h.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet