Vesti

Roman "Gorgone" Mire Otašević u užem izboru za NIN-ovu nagradu @ 04.01.2018.

U užem izboru za NIN-ovu nagradu, među devet naslova, našao se i roman "Gorgone" Mire Otašević.
Najuži izbor biće objavljen 11. januara, a ime 64. dobitnika ove prestižne književne nagrade biće poznato 15. januara, nakon poslednje sednice žirija.
Na stranicama knjige "Gorgone" prepliću se i sudaraju životopisi pisaca, glumaca, muzičara, slikara, muškaraca, žena, ljubavnika, policajaca, vojnika, dželata, žrtava i ubica, preživelih i mrtvih. Breht, Bojs, Đango, drugi znani i neznani, stvarni i nestvarni, različitog porekla i jezika, raspeti u vremenu omeđenom svetskim ratovima, onim razornim i onim "hladnim". Vremenu kojem su se grčevito, bezuspešno opirali, dok se pretvaralo u vrtlog koji ih je sve većom brzinom uvlačio u sebe...

Produžetak novogodišnje akcije i radno vreme Kluba čitalaca tokom praznika @ 28.12.2017.

Zbog velikog interesovanja, Geopoetikina novogodišnja akcija se produžava i trajaće do petka, 5. januara. Svi oni koji do tada posete Klub čitalaca u Gospodar Jovanovoj 65, imaće priliku da kupe naša izdanja po sniženim cenama od 20 do 50%. 

U ponedeljak i utorak, 1. i 2. janura, Klub čitalaca neće raditi. 
U sredu i četvrtak, 3. i 4. januara, radno vreme Kluba je uobičajeno (od 10-17h), dok će u petak, 5. januara, umesto od 13-20h, Klub raditi od 10-17h.

Od ponedeljka, 8. januara, Klub čitalaca nastavlja da radi po uobičajenom radnom vremenu.

Tri Geopoetikina naslova u širem izboru za NIN-ovu nagradu @ 28.12.2017.

U ovogodišnji širi izbor za NIN-ovu nagradu ušla su sva tri dela domaćih autora objavljena u Geopoetici ove godine. Među 33 naslova koja će se takmičiti za ovu prestižnu književnu nagradu nalaze se “Gorgone” Mire Otašević, “Dugo putovanje ukrug” Jovana Popovića i “Porcelan" Radivoja Šajtinca.

Na konkurs za NIN-ovu nagradu, koja se ove godine dodeljuje 64. put za redom, stiglo je ukupno 179 knjiga. Ime dobitnika ili dobitnice nagrade biće poznato 15. januara 2018. godine.

Na stranicama knjige “Gorgone” prepliću se i sudaraju životopisi pisaca, glumaca, muzičara, slikara, muškaraca, žena, ljubavnika, policajaca, vojnika, dželata, žrtava i ubica, preživelih i mrtvih. Breht, Bojs, Đango, drugi znani i neznani, stvarni i nestvarni, različitog porekla i jezika, raspeti u vremenu omeđenom svetskim ratovima, onim razornim i onim "hladnim". Vremenu kojem su se grčevito, bezuspešno opirali, dok se pretvaralo u vrtlog koji ih je sve većom brzinom uvlačio u sebe…

“Dugo putovanje ukrug” roman je putovanja glavnog junaka kroz život i topose od Beograda, preko severa Evrope do Amerike i nazad do Beograda, bogato oslikanog, spolja i iznutra, lokalnom urbanošću svakog od mesta. Ovo je knjiga o beogradskoj poetici lutanja, privremeno smenjivoj sa američkim roud romanom i filmom, u koji ulaze Timoti Liri, Tibetanska knjiga mrtvihGrateful Dead, Navaho Indijanci, kockarnice i kladionice Atlantik Sitija i Beograda, rokenrol i duhovni i telesni opijati Kvinsa, Bruklina Profesorske kolonije…

Roman “Porcelan” je lična skrivnica, tabernakl u koji je Šajtinac pohranio proživljene i neispunjene želje, gde pod pepelom sagorelih dana čuva proživljenu lepotu i teskobu, bezbrojne trenutke prosvetljenja sitnicama od kojih se sastoje kratki, električni spojevi u sinapsama duše. Otvara je pred čitaocem bez zazora, nudeći posudu punu praha ispunjenih i propuštenih dana, gorkog pića davno proigranih prilika, neispisanih knjiga i zaboravljenih pesama...

 

Rusko-poljsko-srpski film o Sergeju Dovlatovu @ 20.12.2017.

U takmičarskom programu predostojećeg Berlinala naći će se i rusko-poljsko-srpski film “Dovlatov” Alekseja Germana mlađeg, o jednom od najpoznatijih ruskih pisaca druge polovine dvadesetog veka, Sergeju Dovlatovu. 

Publika će imati to zadovoljstvo da u glavnoj ulozi gleda glumca Jugoslovenskog dramskog pozorišta Milana Marića, koji je za portal Filmskog centra Srbije rekao da film prati nekoliko dana u životu ruskog pisca Sergeja Dovlatova, sedamdesetih godina prošlog veka. "U pitanju je jedna izuzetno intimna priča o donošenju važnih odluka u sistemu kao što je bio SSSR. O mogućnostima i nemogućnostima. O odlasku ili ostajanju. O ličnim granicama, i ograničavanju sopstvene slobode. O ljubavi.”

Pored brojnih izvora koje je koristio kako bi stekao znanje o Dovlatovu tokom priprema za ovu zahtevnu ulogu, Milan Maric je citao I  jednu od najznačajnijih knjiga ikada napisanih o Dovlatovu - “Dovlatov i okolina” Aleksandra Genisa, koju je Geopoetika objavila 2000. godine.

Genis je, po sopstvenoj definiciji, napisao filološki roman o svom velikom prijatelju, književniku i publicisti Sergeju Dovlatovu, o njegovom odnosu prema vlasti, ženama, nacionalnom pitanju, novinarstvu. Sve to zaokruženo je glavnom temom - Dovlatov i književnost. I u najnovijoj knjizi “Povratna adresa” Genis, duhovito I kroz zabavne pricice, pise o ruskoj emigraciji u Americi, a medju njima naravno I o nezaobilaznom Dovlatovu.

Slobodan Despot dobitnik Kazanovine nagrade za 2017. godinu @ 20.12.2017.

Autor Geopoetike Slobodan Despot dobitnik je Kazanovine nagrade za 2017. godinu za svoj roman “Plavi blesak”, napisan na francuskom jeziku i objavljen kod čuvenog francuskog izdavača “Galimara”.

Nagrada “Kazanova” se svake godine dodeljuje evropskom piscu koji izvorno piše na francuskom jeziku, poput Đakoma Kazanove i njegovih čuvenih “Memoara”. Ovu prestižnu nagradu osnovao je modni kreator Pjer Karden 2011. godine, a njena vrednost iznosi 5000. eura.

“Plavi blesak” je metafizički triler o pretnji nuklearnog uništenja celokupnog čovečanstva. Nagrada za ovaj roman uručena je Slobodanu Despotu u kultnom pariskom restoranu “Kod Maksima”, a na svečanoj večeri, osim dobitnika nagrade, prisustvovale su i istaknute ličnosti francuskog kulturnog miljea, književni kritičari i pisci…

Slobodan Despot je švajcarski pisac srpskog porekla, a Geopoetika je 2014. godine objavila njegov roman “Med” koji je, takođe, dobio nekoliko značajnih nagrada. “Med” je  jedan od ne tako brojnih postjugoslovenskih narativa iza kojih ne ostaje „licitarski“ sladak ili pak „pelinovski“ gorak utisak u pamćenju. Pripovedajući o onome što je skoro svako od nas iskusio, jednako kao i o onome što je malo ko preživeo, Slobodan Despot uspeva da svoje raskućene i raspamećene junake dovede do mesta sa kojeg će probati da nauče kako ponovo zajedno da zakorače u život…

 

 

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Murakami odbio nominaciju za Nagradu nove Akademije

Japanski pisac Haruki Murakami odbio je da udje u uži izbor za Nagradu nove Akademije, zamenu Nobelove nagrade koju su u Švedskoj osnovale poznate ličnosti iz oblasti kulture, nakon što je Akademija, uznemirena skandalom o seksualnom napadu, prisiljena da odloži dodelu Nobelove nagrade za 2018. godinu. U imejlu koji je poslao Novoj Akademiji, Murakami navodi da ulazak u uži izbor za ovu Nagradu za njega predstavlja čast, ali da trenutno želi se koncentriše na pisanje i udalji od pažnje medija. Nova akademija žali zbog ove odluke, ali je i poštuje...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze