Vesti

Geopoetika objavila roman Filipa Čolovića "Razbrajalica za Andreasa Sama" @ 04.07.2019.

Izdavačka kuća Geopoetika objavila je roman „Razbrajalica za Andreasa Sama“ Filipa Čolovića, filmskog i televizijskog reditelja, scenariste i pisca.

Knjiga, prema rečima urednika Geopoetike prof. dr Milana Ristovića, "na književno moderan način piše o vrlo ozbiljnoj temi“ i ima dva nivoa: jedan je bolest pisca koji umire u Parizu od raka pluća i kome u posetu dolazi čovek po imenu Andreas Sam, a drugi je sećanje pisca na detinjstvo u godinama Drugog svetskog rata. Ristović je rekao da se, čitajući Čolovićevu knjigu, suočio sa temom koja nije laka, ali da upravo na takvim temama i počiva dobra književnost.

- Nigde se ne pominje ime pisca, ali znamo da se radi o Danilu Kišu i Čolović koristi faktografiju Kišovog života da bi napravio dijalog koji pisac vodi na samrti sa svojim alteregom, jer Andreas Sam nije niko drugi do sam Kiš koji preispituje sam sebe u trenucima kada umire u pariskoj bolnici. Najvažnije je da u Čolovićevoj knjizi nema patetičnog odnosa ni prema Kišu ni prema samoj temi koja je u središtu romana. Čolović na književno moderan način piše o jednoj vrlo ozbiljnoj temi i vrlo važnim stvarima - rekao je Ristović.

„Razbrajalica za Andreasa Sama“ je, prema mišljenju glavnog urednika Geopoetike Vladislava Bajca, „omaž i knjiga-orden dodeljen D.K.-u u 30. godini piščevog produženog života“.

Ogledno o drugarstvu i posedovanju @ 09.06.2019.

Povodom objavljivanja knjige “Ogledi o drugarstvu i posedovanju” Irene Ristić u izdanju Geopoetike, u subotu 15. juna 2019. godine u 19 sati, u Krokodilovom centru za savremenu književnost (Karađorđeva 43), biće napravljena jedna posebna instalacija - od predmeta koji su nekada pozajmljeni od bliskih osoba, a koji nikada nisu vraćeni, jer su igrom slučaja ili namere ostali u tuđim rukama. Autorka je pozvala sve zainteresovane da se uključe u pravljenje ove postavke, kao i u dijalog koji započinju:  Tijana Grumić, dramska spisateljica i dramaturškinja, Bojan Babic, pisac, i Jasna Novakov Sibinović, teoretičarka umetnosti i urednica Geopoetike. Biće reči o drugarstvu, svakako, ali i o tome kako smo i kada naučili šta je to privatni posed, šta je vlastito a šta tuđe, i koliko su te linije razgraničenja oblikovale odnose sa ljudima koji su nam važni. Koliko smo u ovom trenutku udaljeni od ideje deljivog ili zajedničkog? Umemo li još o tome da mislimo? Autorka će potpisivati knjige, koje će se tokom ovog događaja prodavati s posebnim popustom.  

O OGLEDIMA

“Sve struke Irene Ristić (psihologija, režija, umetnost… i još poneka) spojile su se u ovim Ogledima u jednu – posmatranje. Drug/ovi i poneka drugarica iz knjige istovremeno su jedan određeni a imaginarni drug, kao i više njih različitih – bilo pojedinačnih, bilo u zbiru. Drug kao prijatelj, ali i kao predmet/objekat ljubavi i analize. Percepcija obuhvata širok raspon zapažanja; od mikrodetalja do krupnih društvenih pojava (postideološkog doba, recimo), od duhovitosti običnih situacija do ironiziranja urbane modernosti. Ovi prozni medaljoni čistih rečenica, oslobođeni svih viškova do mere nagoveštenog ili samo naslućenog, privid su hladnog posmatranja; naprotiv, u tom odmaku ima začuđujuće količine intimnosti kao znaka poverenja prema drugu, čitaocu, pisanju.”  Vladislav Bajac

“...subverzivni povratak eseja u pripovedanje i još subverzivniji prepad literarnog na ogled. Na malom prostoru će nastupiti aktivistički intimizam, umorni entuzijazam, realistički utopizam, zrela infantilnost, materijalistička emotivnost, revolucionarni poklič protiv terora neprikosnovene narativnosti po svaku cenu i, pre i posle svega, melanholična nada „da čovek čoveku bude drug“, ako ne u životu, jer to bi bilo ono nužno zahtevanje nemogućeg, onda u tekstu. Jer ovaj tekst jeste dokaz da je bar u tom minijaturnom i marginalizovanom, a opet neograničenom polju slobode sve još moguće, pa i Irena Ristić.”  Bojan Babić

O AUTORKI

Irena Ristić deluje u polju umetnosti i nauke. Piše, proba, režira, smišlja i izvodi radove, sklona socijalnim ogledima i psihološkim istraživanjima umetnosti, predaje, piše, objavljuje, uređuje, ponekad organizuje, sa studentima polemiše, i opet piše… Pored  istraživanja i predstava, rado izdvaja svoje ogledne radove: „Autopejzaž“ (2016), „Proba“ (2016), „Šta kaže Irena Ristić?“ (2015), „Pažljivo posmatranje“ (2014), „Običan jedan bioskop.Nepar“ (2013), „proces_K“  (2011), „Apetit“ (2010), „Soba malih strahova“ (2009), „Obdukcija“ (2005) i druge. Jedna je od osnivačica družine  Hop.La! i vanredna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Lista referenci i bibliografija dostupni su na linku www.irena-ristic.com

Leto uz knjigu @ 04.06.2019.

Od 5. do 19. juna u našoj Kući za čitanje u Kapetan Mišinoj 8 dočekujemo leto uz popust na sva izdanja Geopoetike!
Tokom trajanja akcije čitaoci će moći da kupe naša izdanja po sniženoj ceni od 30%, dok će neka izdanja biti na popustu od 50%.
Najnoviji i vanvremenski naslovi iz naše bogate književne ponude učiniće ovo leto lepšim i uzbudljivijim. Peščane plaže, dvorišta u hladu, terase pod senkom i klimatizovane sobe, sve su to savršeni ambijenti za prepuštanje čitalačkim izazovima. 
Leto može da počne! Mi smo spremni i čekamo vas!

Georgi Gospodinov u Beogradu @ 04.06.2019.

Jedan od najprevođenijih bugarskih pisaca Georgi Gospodinov, čiju je najnoviju zbirku priča "Sva naša tela" Geopoetika nedavno objavila, učestvovaće na ovogodišnjem festivalu Krokodil, druge večeri festivala, 8. juna od 20h u Domu Omladine. 
O njegovim knjigama, prevedenim na više od dvadeset pet jezika, pisali su NjujorkerNjujork tajmsGardijanLiberasion i drugi. Roman Georgija Gospodinova Fizika tuge dobio je međunarodnu nagradu "Jan Mihalski", a bio je i u najužem izboru za nekoliko prestižnih nagrada u Evropi i SAD, među kojima je i nagrada američkog PEN-a za najbolji prevedeni roman. Dobitnik je nagrade "Prozart" za doprinos balkanskoj književnosti. Georgi Gospodinov je 2016. godine odlikovan Ordenom Ćirila i Metodija za doprinos bugarskoj kulturi i obrazovanju. Slepa Vajša, kratkometražni animirani film (reditelja Teodora Uševa) prema istoimenoj priči Gospodinova, objavljenoj u zbirci I druge priče, bio je u najužem izboru za Oskara 2017. Dobitnik je stipendije Njujorške javne biblioteke (New York Public Library) za 2018. godinu. 
Zbirka priča "Sva naša tela" peta je knjiga Georgija Gospodinova u izdanju Geopoetike. 

Vladislav Bajac o Mehmed-paši Sokoloviću u Turskom kulturnom centru @ 28.05.2019.

U sredu, 29. maja, u 19 časova u Turskom kulturnom centru (Institut Enre Junus, Dobračina 38), Vladislav Bajac, pisac, direktor i glavni urednik Geopoetike, pričaće o Mehmed-paši Sokoloviću, Istanbulu i Beogradu, identitetu ljudi i gradova. Tom prilikom moći će da se kupi po posebnoj ceni  srpsko i englesko izdanje knjige “Hamam Balkanija”, Vladislava Bajca, koja je povod za ovu temu.

Roman "Hamam Balkanija" predstavlja uzbudljivu i promišljenu priču o dva istorijska vremena i o junacima smeštenim u prostoru između dva identiteta. Istorijska vremena romana "Hamam balkanija" jesu XVI vek i naše doba, dok su junaci ove snažne proze u kojoj se lične drame pretapaju sa dramatičnim istorijskim događajima Mehmed-paša Sokolović i kodža Mimar Sinan, Sulejman Veličanstveni i veliki vezir Rustem-paša, ali i u našem vremenu slavni turski pisac Orhan Pamuk i Vladislav Bajac, Alberto Mangel i Alen Ginzberg, Lenard Koen i Sjon, Alan Stivel i vođa ETA Raul T, Čedomil Veljačić i Geri Snajder…

Preporučujemo
Nebulozni poslovi Dejvid Grejber

Oslanjajući se na argumente političkih mislilaca, filozofa i naučnika, Grejber objašnjava društvene i ekonomske posledice ovih poslova i predlaže kako da drugačije postavimo vrednosti, tako da više cenimo rad koji podrazumeva kreativnost i brigu o drugima.

"Smešno je, mada i poražavajuće, koliko pogrešno shvatamo rad i koliko vremena na njega trošimo." 

Više o knjizi
Uskoro nova knjiga Džulijana Barnsa u prevodu Zorana Paunovića

Uskoro će se u izdanju Geopoetike pojaviti nova knjiga Džulijana Barnsa Čovek u crvenom kaputu (preveo Zoran Paunović), potpuno drugačija od svih koje je Barns do sada napisao. Ovo je romansirana biografija francuskog lekara, estete i bonvivana Samuela Pozija, a zapravo sveži portret doba zvanog bel epok. U ovoj živopisnoj tapiseriji likova (Henri Džejms, Sara Bernar, Oskar Vajld, Gonkur …), mestâ i vremenâ, ne vidimo samo epohu glamura i užitka već, iznenađujuće, i doba nasilja, predrasuda i uskogrudosti – uz mnogo više paralela s našim dobom no što bismo mogli da zamislimo.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Emocionalna inteligencija Danijel Goleman @Krug

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Muškarci poput mene Per Petešun @Svet proze

Nebulozni poslovi Dejvid Grejber @Slobodni svet