Geopoetika

Geopoetika je osnovana krajem 1993. godine, a prve knjige su objavljene sledeće godine kada je i bilo prvo zvanično i izuzetno uspešno predstavljanje ove nove izdavačke kuće na Sajmu knjiga u Beogradu. Nastala u vreme sankcija i zatvorenosti naše zemlje, Geopoetika se odmah nametnula čitaocima i čitavoj kulturnoj javnosti plasmanom duhovne tolerancije, izdavanjem kapitalnih intelektualnih izdanja i autora, ozbiljnošću u radu, izboru najstručnijih saradnika. Za kratko vreme Geopetika je, iako spada u red malih izdavačkih kuća, postala jedna od najuglednijih u Jugoslaviji, dokazujući da kvantitet, odnosno broj objavljenih naslova nisu merilo kvaliteta i uspeha. U desetak edicija ove izdavačke kuće mogu se, pored beletristike, naći knjige iz oblasti istorije, teorije umetnosti, rokenrola, arheologije, psihologije…

Za svoja izdanja, Geopoetika je (odnosno njeni saradnici) dobila gotovo sve najznačajnije književne nagrade i priznanja. Budući da je težište kuće na stranoj literaturi, naročito kada je pitanju beletristika, izuzetno je značajno da su ta izdanja više puta bila nagrađivana Nagradom “Miloš Đurić” kao i Nagradom društva književnika Vojvodine kao najbolji prevodi na srpski jezik. Potvrđujući se iz godine u godinu profesionalnošću i doslednošću u izboru knjiga, autora i saradnika, sa iznijansiranom merom u povezivanju elitnog i komercijalnog, Geopoetika je stekla veliki krug svojih poštovalaca i čitalaca.

Tvorac samog pojma “geopoetika” je Kenet Vajt (Keneth White) profesor na pariskoj Sorboni, pesnik, esejista, putopisac, filozof, dobitnik najvećih francuskih nagrada. Kruna i prirodni zbir Vajtovog celokupnog dela materijalizovan je 1989. godine osnivanjem Međunarodnog instituta za geopoetiku u Trebordenu, Francuska. Ovo duhovno udruženje okuplja poznate svetske autore iz raznorodnih disciplina: publiciste, geografe, arheologe, pisce, sociologe, slikare, biologe i filozofe koji svoje radove na temu geopoetike objavljuju u godišnjaku “Sveske geopoetike”. Uz to se organizuju seminari, kolokvijumi i izložbe. Geopoetika nije škola ni pesnički manifest, već novo kulturno polje, novi vid doživljavanja sveta, čoveka i umetničkog stvaranja. Ona iznalazi u književnosti zaboravljenu moć čitanja sveta, daje primarni značaj odnosu čoveka-stvaraoca i planete zemlje na kojoj živi, osvetljava spoj geografije, prostora u kosmičkom značenju te reči i poetike kao univerzalne svesti u toj kosmičnosti. Beogradska Geopoetika povezana je sa Međunarodnim institutom za geopoetiku samo u shvatanju savremene kulture i u tom smislu je potpuno samostalna. Kao nova kulturna oblast, geopoetika određuje koje će autore i dela objaviti beogradski izdavač.

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje