TRAŽI

Ostrvo dana pređašnjeg Umberto Eko
Prevela s italijanskog Elizabeta Vasiljević
Godina izdanja: 1995
Broj Strana: 460, tvrd povez

Cena: RASPRODATO

Treći roman jednog od najpoznatijih svetskih pisaca (nakon Imena ruže i Fukoovog klatna) kojeg odlikuje izuzetno bogatstvo jezika i osobiti književni stil. U leto 1643. mladi plemić iz Pijemonta doživljava brodolom u južnim morima, na posve pustom brodu. Ispred njega - Ostrvo do kojeg ne moze da stigne, daleko u prostoru, ali i u vremenu. U tom Moru Bezazlenosti ništa nije bezazleno; i Roberto to zna od samog početka, jer je stigao na Antipode (gde bi ljudi trebalo da hodaju naglavačke, nogu podignutih u vis) kako bi pokušao (ne želeci to) da razreši misteriju koja zadaje brige velikim evropskim silama tog doba: tajnu koja se zove Punto Fijo.

Umberto Eko (1932–2016), bio je filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, pisac, esejista i istoričar srednjegveka. Njegovi radovi objavljivani šezdesetih godina dvadesetog veka, a posebno iz oblasti srednjovekovne estetike, uveli su ga međunaj značajnije predstavnike avangarde u italijanskoj kulturi. Osnovao je dva književna magazina i kao redovan profesor predavao semiotiku na nekoliko prestižnih italijanskih i američkih univerziteta. Svoj debi kao pisac imao je romanom Ime ruže (1980), za kojim slede Fukoovo klatno (1988), Ostrvo dana pređašnjeg (1994, Geopoetika 1995), Baudolino (2000), Tajanstveni plamen kraljice Loane (2004), Praško groblje (2010) i Nulti broj (2015).

Među brojnim delima izdvajaju se eseji i studije: Otvoreno delo (1962), Mali dnevnik (1963), Traktat o opštoj semiotici (1975), Lector in fabula (1979), Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka (1987), Granice tumačenja (1990), Šest šetnji po narativnoj šumi (1994), Od drveta do lavirinta (2007) i zajedno sa Žan-Klod Karijerom Ovo nije kraj knjige (2009), Istorija mitskih zemalja (2013). Autorje i dve monografije Istorija lepote (2004) i Istorija ružnoće (2007).

Objavio je knjigu tekstova La bustina di Minerva (1999), nazvanu po rubrici koju je pisao u nedeljniku Espreso. Knjiga Pape Satàn Aleppe (2016) njen je nastavak.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Z Dana Todorović

Vrlo neobična knjiga. Još neobičniji roman. 

Glavni junak po imenu Z u jednoj polovini radnje zapravo je – formula! I to fraktalna (geometrijska struktura znana po samosličnosti, gde je svaki njen razloženi deo umanjena i gotovo istovetna kopija celine). Ovaj lik, zarobljen u jednačini, jeste narator koji povremeno boravi u prirodi i među ljudima. 

Više o knjizi
Georgi Gospodinov dobitnik italijanske književne nagrade Čepo

Bugarski pisac Georgi Gospodinov ovogodišnji je dobitnik italijanske "Međunarodne nagrade Čepo" za svoje pripovetke, a zahvaljujući svojoj misaonoj poetici ispunjenom melanholijom i humorom, kako stoji u obrazloženju žirija.

Geopetika je do sada objavila tri zbirke pripovedaka Georgija Gospodinova: "I druge priče"(2011), "I sve postade mesec" (2016) i "Sva naša tela" (2019).

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze