TRAŽI

Razgovori u četiri oka Ingmar Bergman
Prevela sa švedskog Spasa Ratković
Godina izdanja: 2012
Format (cm): 20
Broj Strana: 144
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-084-6

Cena: 561,00 din

Razgovori u četiri oka završni su deo Bergmanove svojevrsne autobiografske trilogije koju čine još i romani Najbolje namere i Rođeni u nedelju. Ovaj veliki majstor filmskog i književnog rukopisa sa elegancijom i bespoštednom iskrenošću oslikava čulni, duboko intiman portret svoje majke, visprene, lepe žene snažne volje, koja je, kako je to detaljno opisano u Najboljim namerama, ishitreno uletela u brak sa Henrikom - brak koji je za nju i suviše rano prestao da bude izvor zadovoljstva i ispunjenja. Intimnije i dublje nego što smo mogli da očekujemo, Bergman nas u ovom romanu pričom o preljubi uvlači u tegoban pokušaj da razume svoje roditelje, njihov međusobni odnos, kao i odnos prema deci. Razapeta između vere i sumnje, moralnih stega i pobune, zadovoljstva i krivice, Ana se u odvojenim razgovorima, sa pastorom - duhovnim autoritetom iz detinjstva, mužem, majkom i najboljom prijateljicom, ispoveda, tražeći pravi savet, ili oproštaj, koji bi je usmerili na put ka sreći.

Komponovan u pet poglavlja - razgovora, ovaj lirski i na momente turoban roman zapravo je priča o večitim temama: usamljenosti, neutaživoj potrebi za ljubavlju, veri u Boga, grehu, slobodnoj volji, misteriji smrti, spasenju i iskrenosti.

Po romanu Razgovori u četiri oka snimljen je 1996. godine istoimeni televizijski film koji je režirala Liv Ulman, a scenario je potpisao Ingmar Bergman.

Ingmar Bergman (1918 - 2007), rođen je u Upsali, kao sin sveštenika Erika Bergmana i Karin Bergman, rođene Okerblum. Odrastanje u religioznom okruženju i složene porodične odnose opisao je u svojoj trilogiji koju čine romani Najbolje namere (Geopoetika, 2010), Rođeni u nedelju (Geopoetika, 2011) i Razgovori u četiri oka (Geopoetika, 2012). Pošto je radio sa dečjim, amaterskim i studentskim pozorištima u Stokholmu, i kao scenarista za filmsku producentsku kuću Svensa Filmindustri, 1944. godine zaposlen je u Helsingborškom gradskom pozorištu kao najmlađi švedski pozorišni direktor svih vremena. Od 1952. do 1958. bio je umetnički direktor Gradskog pozorišta u Malmeu. Posle toga, njegov dom pozorišnog režisera postalo je Kraljevsko dramsko pozorište (Dramaten) u Stokholmu, čiji je šef bio od 1963. do 1966.

Bergman je svoj prvi film Kriza režirao 1946, a već u narednih desetak godina snimio je moderne klasike među kojima su Osmesi letnje noći, Sedmi pečat, Divlje jagode i Mađioničar postavši najveći filmski reditelj svog vremena. Bergman je radio do pozne starosti, istražujući teme smrtnosti, ljubavi, vere, samoće, unapređujući filmski jezik i celokupan medij uopšte. Kao svestran stvaralac, crpeo je inspiraciju iz bliskih odnosa koje je negovao sa svojim saradnicima (poznate su njegove veze s glumicama Bibi Anderson, Harijet Anderson i Liv Ulman), brišući granice ne samo između života i umetnosti, već i pozorišta, filma i književnosti. 

Ingmar Bergman režirao je oko sto sedamdeset pozorišnih predstava i snimio preko šezdeset filmova za koje je nekoliko puta primio sve najprestižnije nagrade na festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji i drugim. Iako nikada nije osvojio Oskara, za ovu nagradu nominovan je čak devet puta, a primio je takozvanog počasnog Oskara, nagradu koju Američka akademija dodeljuje za doprinos filmskoj umetnosti. Mnogi od njegovih filmova objavljeni su i kao knjige. 

 

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Mazohistkinja Katja Perat

"Ono što je došlo s Frojdovim nipodaštavanjem moje ljubavi prema Jakobu bilo je bolno gotovo kao njegova smrt jer mi je potvrdilo da je sve što sam osećala prema njemu neosnovano i da nema nikakvu materijalnu podlogu. Da sam tog ranjivog i nesnađenog čoveka, s kojim sam saosećala i na svoj način ga kovala u zvezde, izmislila sama."

Više o knjizi
Nagrada "Đura Jakišić" Radivoju Šajtincu

Pisac i pesnik Radivoj Šajtinac dobio je Nagradu "Đura Jakišić" za 2021. godinu za zbirku pesama "Aveti avatara".

Radivoj Šajtinac je rođen 1949. godine u Zrenjaninu. Posle završene gimnazije u rodnom gradu, studirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Član je Društva književnika Vojvodine, Srpskog književnog društva i Srpskog Pena. Bio je jedan od osnivača i dve decenije glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i kulturu Ulaznica. Piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku, bavi se dramaturgijom, prevodi s ruskog i engleskog jezika. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za svoje izuzetno plodno i raznorodno stvaralaštvo.

Dalje
Najčitanije

Prvo lice jednine Haruki Murakami @Svet proze

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Srneća leđa Ana Marija Grbić @Mala edicija proze

Potencijalni kandidat Erdžan Kesal @Svet proze

Čovek u crvenom kaputu Džulijan Barns @Krug

Tišina Don DeLilo @Svet proze

Doba teskobe Pit Taunsend @Notni spisi