TRAŽI

Poslednji svet Kristof Ransmajer
Preveo s nemačkog Zlatko Krasni
Godina izdanja: 2003
Broj Strana: 219 str.

ISBN: 86-7666-007-7

Cena: RASPRODATO

"Ovaj roman ima magično značenje. On podmićuje svojom čudnom lepotom."

Daily Telegraph

"Iz Ransmajerovog jezika koji liči na brušeni dijamant zrači čarobna fascinacija."

El Pais

"Publije Ovidije Nazon, slavan još za života i do danas jedan od najčitanijih pisaca antike, deceniju pre svoje smrti je po carskom naređenju prognan iz Rima. Pogođen time, spalio je tekst svog najvažnijeg dela Metamorfoze. Na svu sreću, bio je to samo prepis gotovo dovršenog rukopisa, tako nam je ostala epska pesma od preko petnaest tomova. Kristof Ransmajer nam predočava šta se moglo dogoditi da je Ovidije svoje delo poneo sa sobom u progonstvo i da je ono tamo nestalo zajedno sa svojim autorom. Ransmajer šalje Kotu, obožavaoca i površnog Nazonovog prijatelja da pronađe nestalog pesnika. On putuje u "poslednji svet", u Tome, gvozdeni grad na obali Crnog mora. To putovanje se pretvara u san koji postepeno postaje noćna mora. Ransmajer piše knjigu o preobraženjima i od toga pravi furiozno delo."

Ingrid Heinrich-Jost, Der Tagesspiegel

Kristof Ransmajer (Christoph Ransmayr) rođen je 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju u Beču; više godina bio je urednik kulturnih rubrika u novinama. Od 1982. bavi se samo književnošću. Sarađivao je u različitim časopisima (među ostalima Transatlantik, Štern). Do sada je objavio: Užasi leda i mraka (Geopoetika, 1997), Mrtav ugao, Morbus Kitahara (Geopoetika 1999), Poslednji svet (Geopoetika, 2003), Put za Surabaju, Sjajna propast - projekat odvodnjavanja ili otkrivanje suštinskog, Nevidljivo. Tirada na tri plaže, Nesuđeni ili nebeski areali Anselma Kifera, Klanjanje džina. O pripovedanju, Priznanja jednog turiste. Saslušanje, Leteća planina (Geopoetika, 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom), Atlas uplašenog čoveka (Geopoetika, 2014), Koks ili Tok vremena (Geopoetika, 2017).

Svetsku slavu stekao je romanom Poslednji svet.

Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su: Franc Kafka (1995), nagrada Evropske unije Aristeion za roman Morbus Kitahara (1996), književna nagrada Soloturner (1997), nagrada Helderlin (1998), pozorišna nagrada Nestroj (2001), književna nagrada Bertold Breht (2004), Velika Austrijska nagrada za književnost (2004).

Nakon Irske, u kojoj je proveo više godina, od 2006. godine ponovo živi u Beču.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Mazohistkinja Katja Perat

"Ono što je došlo s Frojdovim nipodaštavanjem moje ljubavi prema Jakobu bilo je bolno gotovo kao njegova smrt jer mi je potvrdilo da je sve što sam osećala prema njemu neosnovano i da nema nikakvu materijalnu podlogu. Da sam tog ranjivog i nesnađenog čoveka, s kojim sam saosećala i na svoj način ga kovala u zvezde, izmislila sama."

Više o knjizi
Promocija i sajam knjiga u Banjaluci

Roman "Tri znaka kruga" Saše Karalića, likovnog umetnika iz Amsterdama, biće predstavljen u sredu, 15. septembra u njegovoj rodnoj Banjaluci u Banskom dvoru u 20.30 časova. Promociji knjige prethodiće izložba "Kvadrat" istoimenog autora, sa početkom u 20 časova.

Takođe u Banjaluci u sportskoj dvorani "Borik" od 14. do 20. septembra održava se Sajam knjiga na kojem je prisutna i Geopoetika sa svojim naslovima.

Dalje
Najčitanije

Prvo lice jednine Haruki Murakami @Svet proze

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Čovek u crvenom kaputu Džulijan Barns @Krug

Jugosloveni Boris Miljković @Svet proze

Plamen Lenard Koen @Notni spisi

Poodmaklo Nina Like @Svet proze

Srneća leđa Ana Marija Grbić @Mala edicija proze