TRAŽI

Amadis od Gaule nepoznati autor, verzija Anhela Rosenblata Anhel Rosenblat
Sa španskog prevela Biljana Isailović
Godina izdanja: 2014
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 396
Povez: Tvrd

ISBN: 978-86-6145-153-9

Cena: 1430,00 din

Prva verzija Amadisa od Gaule, iz pera nepoznatog autora, bila je veoma čitan roman na Iberskom poluostrvu sredinom XIV veka. Krajem XV veka, Garsi Rodriges de Montalvo, pisac i ratnik, i upravitelj plemićke varoši Medine de Kampo, dolazi do prvobitnog rukopisa, prerađuje ga i objavljuje 1508. godine u Saragosi. Vek kasnije pojavljuje se Servantesov Don Kihot, „najbolji roman svih vremena“ (zvanična titula iz 2009. godine); Amadis od Gaule zapravo je model za njegovo stvaranje. Šesnaesti vek kruna je zlatnog perioda španskog i evropskog viteškog romana.

Najumnije glave i najistaknutije ličnosti širom Evrope svojevremeno su se divile Amadisu od Gaule. Čitao ga je Karlo V i ceo njegov dvor, Fransoa I, Anri IV, kralj Navare i Francuske, njime su jednako bili oduševljeni i Sveta Tereza Avilska i strogi jezuita Ignasio de Lojola. Humanista i erudita Huan de Valdes, koji je oštro osuđivao viteške romane, jer je u njima video dokaz izopačenosti ukusa, smatrao je da je jedino Amadis dostojan čitanja i pažnje.

Zanimljivo je da španska inkvizicija nikada nije zabranila viteške romane. U Ameriku su pak, uprkos zabrani, ipak stizali u izobilju, kao prokrijumčarena roba.

Za premijerno prevođenje na srpski jezik u XXI veku izabrana je jezički modernizovana verzija filologa i hispaniste Anhela Rosenblata, objavljena 1973. u Buenos Ajresu.

Anhel Rosenblat, filolog, hispanista i esejista, rođen je 1902. godine u Poljskoj, i jevrejskoj porodici koja se iselila u Argentinu kada je imao šest godina, a umro je u Venecueli, u Karakasu 1984. Studije filologije završio je na Univerzitetu u Buenos Ajresu, kod čuvenog profesora, filologa, lingviste, književnog kritičara i jednog od osnivača stilistike, Amada Alonsa, koji će svoju profesorsku karijeru završiti na Harvardu. Alonso mu je tada poverio zadatak da pripremi prvi tom potonje Biblioteke hispanoameričke dijalektologije. Kasnije je, u periodu 1931-1933, studirao na Berlinskom univerzitetu koji zbog dolaska Hitlera na vlast napušta i potom odlazi u Madrid, gde je radio u Centru za istorijske studije, čiji je direktor bio slavni medievalista Ramon Menendes Pidal, ujedno i direktor Španske kraljevske akademije; Madrid će obojica napustiti po izbijanju Španskog građanskog rata. Godine 1946. definitivno se nastanjuje u Venecueli, gde na Nacionalnom pedagoškom institutu dobija posao profesora kastiljanskog i latinskog, a već naredne godine osniva Katedru za filologiju na Centralnom univerzitetu u Karakasu, najstarijem državnom univerzitetu u Venecueli. Od 1950. postaje šef Katedre "Andres Beljo" za filologiju na tom univerzitetu. Predmet njegovog naučnog istraživanja prevashodno je bio španski jezik u hispanskoj Americi i njegovi modaliteti u Venecueli, o čemu je napisao veliki broj važnih leksikografskih dela. U dnevnim novinama El Nasional sarađivao je pišući o jeziku i književnosti, a bio je i urednik časopisa Tijera firme. Bio je počasni profesor Univerziteta Garsilaso de la Vega u Limi; 1976. dobija Zlatnu medalju Kancelarije za iberoameričko obrazovanje u Madridu; 1977. dobija nagradu Fondacije "Nijeto Lopes" Španske kraljevske akademije, kada ga je Univerzitet u Salamanki proglasio za svog počasnog doktora nauka; istu titulu dobio je i 1982. od Univerziteta "Simon Bolivar" u Karakasu.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel

U knjizi Pakujem svoju biblioteku smenjuju se intimna poglavlja koja čine 'elegiju' za vlastitu biblioteku i deset vrhunskih digresija o Mangelovom čitalačkom životu i ljubavi prema knjigama... Njegov intelekt i entuzijazam dolaze do punog izražaja preko vrtoglavog broja citata iz knjiga na najrazličitijim jezicima, koje obuhvataju zapanjujući broj tema.

Izvanredna knjiga o knjigama.

Više o knjizi
"Bitka za prošlost" nagrađena na festivalu "Pazi šta čitaš"

"Bitka za prošlost", Zorana Milutinovića, nagrađena je kao "knjiga koja ima trajnu vrednost ili ostvaruje važan naučni doprinos" na Festivalu humanistike, kulture i umetnosti „Pazi šta čitaš“, čiji je organizator beogradska izdavačka kuća HERAedu.

Nagradu je, u ime autora koji živi i radi u Londonu, primio direktor izdavačke kuće Geopeotika Vladislav Bajac, a ovaj festival koji je posvećen izdanjima iz oblasti humanistike traje od 23. do 25. maja u Kombank dvorani.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Nadleštvo za bašte i ribnjake Didje Dekoan @Svet proze

Slava Portugalije Antonio Lobo Antuneš @Svet proze

Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel @Pisac o piscu