TRAŽI

Šum vremena Džulijan Barns
Zoran Paunović
Godina izdanja: 2016
Format (cm): 21
Broj Strana: 190
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-221-5

Cena: RASPRODATO

Šum vremena je roman u kome je svaka sličnost sa stvarnim likovima namerna, ali i potpuno nevažna: jer, Džulijan Barns ne piše biografiju proslavljenog ruskog kompozitora, već pre svega priču o odnosu umetnosti i vlasti, umetnosti i ideologije, umetnosti i umetnika. Umetnik je u ovom slučaju Dmitrij Šostakovič; njegov put od slave do nemilosti i natrag, do slave koja je u međuvremenu izgubila smisao, okosnica je povesti u kojoj Barns još jednom na način po mnogo čemu jedinstven u savremenoj svetskoj književnosti prepliće istoriju i imaginaciju, opšteljudsko i sasvim lično, vodeći nas neminovnom zaključku: strašnija od bolne i preduge istorije može biti jedino sudbina pojedinca u njenom kovitlacu. Onog pojedinca, na primer, koji sa spakovanim koferom iz noći u noć čeka lift, s potajnom nadom da metalna šklopocija nikad neće doći. Tom slikom počinje Šum vremena: ono što sledi je istorija. Ili nešto još veće i značajnije: izmaštana priča.

Zoran Paunović

„Remek-delo biografske fikcije… Veličanstven roman… Bogat izuzetnim, intimnim detaljima. Snažan roman o celoživotnoj borbi čovekove savesti, umetnosti i neumitnih zahteva totalitarizma.“

Observer

 „Barnsov mračni, briljantni novi roman otvara scena nalik Čehovljevim pričama… Ova elegantno komponovana fikciona meditacija pruža novi pogled na životne sudare muzičkog genija i njegove kompromise s političkim moćnicima.“

Sunday Times

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.

Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine. Dobitnik je nagrade Sandej tajmsa za izuzetna dostignuća u književnosti, 2013. godine, kao i nagrade Sinklar 2015. godine, dodeljene na prvoj svečanosti u čast Karen Bliksen. Godine 2016, Američka akademija umetnosti i književnosti dodelila je Barnsu status počasnog člana iz inostranstva. Nosilac je ordena Legije časti kojim ga je odlikovala francuska vlada 2017. godine.

Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982, Geopoetika, 2002), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989, Geopoetika, 1989), Troje (1991, Geopoetika, 2000), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000, Geopoetika, 2001), Cepidlaka u kuhinji (2003, Geopoetika, 2005), Sto od limunovog drveta (2004, Geopoetika, 2005), Artur & Džordž (2005, Geopoetika, 2006), Nije to ništa strašno (2008, Geopoetika, 2008), Puls (2011, Geopoetika, 2011), Ovo liči na kraj (2011, Geopoetika, 2011), Nivoi života (2013, Geopoetika, 2013), Držati oči otvorene, Eseji o umetnosti (2015), Šum vremena (2016, Geopoetika 2016), Jedina priča (2018, Geopoetika 2018), Čovek u crvenom kaputu (2019, Geopoetika, 2020). Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.

Živi u Londonu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Mazohistkinja Katja Perat

"Ono što je došlo s Frojdovim nipodaštavanjem moje ljubavi prema Jakobu bilo je bolno gotovo kao njegova smrt jer mi je potvrdilo da je sve što sam osećala prema njemu neosnovano i da nema nikakvu materijalnu podlogu. Da sam tog ranjivog i nesnađenog čoveka, s kojim sam saosećala i na svoj način ga kovala u zvezde, izmislila sama."

Više o knjizi
Nedelju dana popusta povodom Svetskog dana knjige!

Dragi čitaoci,

U susret 23. aprilu – Svetskom danu knjige, pripremili smo za vas 7 dana popusta u našoj knjižari Geopoetika! Od petka 23.4. do petka 30.4. možete kupiti sva Geopoetikina aktuelna izdanja uz popust od 30%.

Obradujte svoje bližnje ili sebe nekim našim dobro poznatim izdanjem, ili najnovijim, od srede 28.4. u knjižari – roman Bulbul i njegov gazda Hasana Blasima, za koga je Gardijan napisao da je "verovatno najveći živi arapski prozni pisac" i kojeg ste imali prilike da upoznate uz zbirke priča Ludak sa Trga slobode i Irački Hristos, takođe u izdanju Geopoetike.

Opremite se dobrim knjigama za produženi praznični vikend!

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Čovek u crvenom kaputu Džulijan Barns @Krug

Srneća leđa Ana Marija Grbić @Mala edicija proze

Potencijalni kandidat Erdžan Kesal @Svet proze

Jugosloveni Boris Miljković @Svet proze

Poodmaklo Nina Like @Svet proze

Mladost bez mladosti Mirča Elijade @Retro premijere