Podnaslov ove knjige govori o njoj više i od naslova: Hronike fluidnog društva. Reč je o izboru od oko dve stotine tekstova koje je je Eko jednom nedeljno objavljivao u magazinu Espreso između 2000. i 2015. godine. Tu je Eko, u svojoj rubrici „La bustina di Minerva“ (što je aluzija na ograničeni prostor za beleške na unutrašnjoj strani poklopca popularne marke šibica „minerva“, koje je uvek imao pri ruci), pratio aktuelne događaje ili ih uzimao samo za povod svojim digresijama, duhovitim anegdotama, oštrim ocenama ili igri rečima. Činio je to ponekad i kroz razoružavajuću ironiju i lakonski humor.

Upravo su ovi kratki eseji dokaz Ekovog ogromnog znanja i širokih interesovanja, blistavog uma koji se u svom intelektualnom celoživotnom angažmanu iz profesorske struke prelivao u književnost, u borbu za slobodu izražavanja, ali i za bolju budućnost. Umberto Eko je bio uzor intelektualnog aktivizma. Dijapazon oblasti u ovoj knjizi vrlo je širok: od političkih maski, preko opsesivnih medijiskih tema do religije, filozofije i književnosti. Frapantan je obim tema: od mobilnih telefona, kontrole posedovanja oružja i ljudske gluposti, preko Fejsbuka, islamskog fundamentalizma, smrti i vaspitanja do knjiga i izbegličke krize.

Kao i podnaslov, tako tek i naslov Pape Satàn Aleppe (preuzet prvi stih iz sedmog pevanja Pakla Danteove Božanstvene komedije iz 14. veka) govori o haosu današnjeg sveta: vekovima niko nije zasigurno utvrdio značenje ovog stiha stvorenog iz latinskog i starogrčkog. Upravo zbog mnogih a nesigurnih značenja, Eko ga je ovde upotrebio.

Ekov intelektualni i kulturni angažman nastavlja  se ovom knjigom i post mortem. Naime, Eko je sa još nekoliko italijanskih pisaca (Sandro Veronezi i dr.), a uz podršku i nekih stranih (Hanif Kurejši, Majkl Kaningam i dr.), osnovao izdavačku kuću La nave di Teseo u znak protivljenja spajanju dva najveća italijanska izdavača (Mondadori – vlasništvo Berluskonijeve porodice, i RCS Libri/Rizzoli) čijim se monopolom „zapretilo višeglasju i slobodi govora“. Eko je kumovao imenu kuće. Lično je u nju uložio dva miliona evra. Po planu, ova knjiga je objavljena kao prva 16. februara 2016, ali nedelju dana posle Ekove smrti. Prvoga dana prodata je u 75.000 primeraka. Izdavačka kuća je krupnim koracima nastavila njegovu misiju.

V. Bajac

Umberto Eko (1932–2016), bio je filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, pisac, esejista i istoričar srednjegveka. Njegovi radovi objavljivani šezdesetih godina dvadesetog veka, a posebno iz oblasti srednjovekovne estetike, uveli su ga međunaj značajnije predstavnike avangarde u italijanskoj kulturi. Osnovao je dva književna magazina i kao redovan profesor predavao semiotiku na nekoliko prestižnih italijanskih i američkih univerziteta. Svoj debi kao pisac imao je romanom Ime ruže (1980), za kojim slede Fukoovo klatno (1988), Ostrvo dana pređašnjeg (1994, Geopoetika 1995), Baudolino (2000), Tajanstveni plamen kraljice Loane (2004), Praško groblje (2010) i Nulti broj (2015).

Među brojnim delima izdvajaju se eseji i studije: Otvoreno delo (1962), Mali dnevnik (1963), Traktat o opštoj semiotici (1975), Lector in fabula (1979), Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka (1987), Granice tumačenja (1990), Šest šetnji po narativnoj šumi (1994), Od drveta do lavirinta (2007) i zajedno sa Žan-Klod Karijerom Ovo nije kraj knjige (2009), Istorija mitskih zemalja (2013). Autorje i dve monografije Istorija lepote (2004) i Istorija ružnoće (2007).

Objavio je knjigu tekstova La bustina di Minerva (1999), nazvanu po rubrici koju je pisao u nedeljniku Espreso. Knjiga Pape Satàn Aleppe (2016) njen je nastavak.

• 

  Ostrvo dana pređašnjeg Umberto Eko @Svet proze
  Cena: RASPRODATO

• 

  Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet
  Cena: 1.298,00 din

• 

  Nebulozni poslovi Dejvid Grejber @Slobodni svet
  Cena: 1.265,00 din

• 

  Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet
  Cena: 1.210,00 din

• 

  Utopija pravila Dejvid Grejber @Slobodni svet
  Cena: 1210,00 din