TRAŽI

Cepidlaka u kuhinji Džulijan Barns
Preveo s engleskog: Raša Sekulović
Godina izdanja: 2005
Broj Strana: 107

Cena: RASPRODATO

U ovoj zabavnoj i korisnoj zbirci zapisa o kulinarstvu, muškarac koji je po sopstvenom priznanju kasno počeo da kuva, ima u kuhinji jednostavne želje – da sprema ukusnu hranu za sebe i svoje prijatelje, i da uz zadovoljstvo polako proširuje svoj kulinarski repertoar. Budući da nije sklon improvizacijama on se slepo drži recepata i tada se javljaju za njega nerešivi problemi. Šta je to glavica luka srednje veličine? Koliku šolju ulja? Kako reagovati na recept u kojem piše ubacite šaku jagoda? Šta ako taj džem od jagoda spremaju deca ili džinovi iz cirkusa? Bez mašte i slobode u pripremanju jela, on jeste cepidlaka u kuhinji, ali nas ubeđuje da je to prednost a ne mana.

Pedantnost ili odsustvo pedantnosti samo su pokazatelji temperamenta, ali ne i kulinarskog umeća. Oni koji nisu pedantni često pogrešno shvataju pedante i skloni su da se spram njih odnose s izvesnom dozom nadmoćnosti. “Ah, ja se ne pridržavam recepata!”, kažu oni obično, kao da je kuvanje po zapisu nalik vođenju ljubavi s priručnikom za seks. Ili “ja čitam recepte, samo da bih dobio ideje”. Pa dobro, ali samo da vas upitam da li biste angažovali advokata koji je izjavio: “O, ja bacim pogled na zakonske odredbe, ali samo da bih dobio ideju?”

Kao savršena uteha za sve oni koji su bar jednom doživeli neuspeh u pripremanju jela, Cepidlaka u kuhinji je po stilu i humoru prepoznatljiv, a po temi nov i drugačiji Džulijan Barns.

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.

Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine.

Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989), Troje (1991), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000), Cepidlaka u kuhinji (2003), Sto od limunovog drveta (2004), Artur & Džordž (2005), Nije to ništa strašno (2008), Puls (2011), Ovo liči na kraj (2011), Nivoi života (2013). Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.

Živi u Londonu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Najnovija predsajamska izdanja Geopoetike

Geopoetika je upravo objavila tri prevoda stranih autora koji nikada do sada nisu bili objavljivani u Srbiji. Mirjana Pavlović je s kineskog prevela tri novele u zbirci "Tri kralja" kineskog autora A Čenga, uz Mo Jena i Han Šaogunga, najvažnijeg pripadnika književnog pokreta traženja korena. Jovan Tatić je sa portugalskog preveo roman "Brada natopljena krvlju" za koju je Daniel Galera, jedan od najboljih brazilskih pisaca mlađe generacije, dobio nagradu države Sao Paolo za knjigu godine. Dragana Đorđević je s arapskog prevela "Priviđenja iz senke", najnoviji roman egipatske književnice Mansure Izudin, koja će biti gost ovogodišnjeg Sajma knjiga. A među četiri nova naslova nalazi se i domaći autor Geopoetike Radivoj Šajtinac. Njegova najnovija prozna knjiga "Suva igla" sedmo je delo ovog pisca u izdanju Geopoetike.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze