TRAŽI

Teret Mit o Atlasu i Heraklu Dženet Vinterson
Prevela s engleskog: Mirna Radin-Sabadoš
Godina izdanja: 2005.
Broj Strana: 100

ISBN: 86-7666-077-8

Cena: 242,00 din

U drevnoj helenskoj mitologiji Atlas, pripadnik „rase’’ Titana, gubi bitku u pobuni protiv olimpskih bogova. Za kaznu prisiljen je da na svojim plećima večito nosi teret sveta. Dok čuva zlatne jabuke vrta Hesperida, snažni Herakle lukavošću i iskušavanjem Atlasa, privremeno mu pridržavši teret, pribavlja sebi ovo voće.

Dženet Vinterson je ovaj mit ispričala na originalno intimističan način zainteresovana za ispitivanje suštine usamljenosti, izolacije, odgovornosti, tereta i slobode. Prenela ga je u 21. vek.

Geopoetika, zajedno sa još preko četrdeset izdavača iz celoga sveta, od Severne i Južne Amerike, preko Azije i Australije, do svih delova Evrope – gradi ediciju Mitovi. Nosilac ideje od 1999. godine jeste škotski izdavač Canongate. Ova serija knjiga sastoji se iz uvodne studije i kratkih romana (ili kraćih proznih formi) naručenih posebno za ovu ediciju. Od pisaca je zatraženo da po slobodnom izboru, kako god to žele, iznova ispričaju već postojeće i znane mitove iz bilo koje kulture sveta. Među autorima su najveća i najzanimljivija imena savremene svetske književnosti. Planovi su da edicija potraje makar do svoje stote knjige.

Dakle, izvornici prevoda na srpski jezik potiču iz rukopisa, a ne objavljenih knjiga, i projekat edicije Mitovi redak je i originalan poduhvat u međunarodnom izdavačkom zajedništvu.

Dženet Vinterson je za svoj prvi roman Pomorandže nisu jedino voće (1985) dobila nagradu za najbolji prvi roman. Od tada je napisala još sedam romana i nekoliko knjiga kratkih priča i knjiga za decu. Knjige su joj objavljene u trideset dve zemlje i adaptirane za TV, film i pozorište. Živi u Oksfordširu i Londonu.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Preminuo književnik Huan Oktavio Prens

Huan Oktavio Prens preminuo je 14. novembra 2019. godine u 87. godini života.

Ro­đen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu gde su mu se i rodile dve ćerke, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe je voleo da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka stekao je međ­unarodni ugled kao pesnik. Autor je velikog broja zbirki pesama i priča, i dva romana koja su oba objavljena i na srpskom jeziku. Izdavačka kuća Geopoetika objavila je 2016. godine njegov poslednji roman Višak identiteta u prevodu Gordane Ćirjanić.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze