TRAŽI

Taj Andalužanin Roman Bensalim Himiš
Sa arapskog prevela Dragana Đorđević
Godina izdanja: 2018
Format (cm): 20
Broj Strana: 447
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-301-4

Cena: 1.320,00 din

"Taj Andalužanin" – glavni junak ovog romana – jeste poslednji veliki arapski filozof i islamski mistik sa tla Andaluzije Abdulhak ibn Sabin. U stručnoj literaturi najčešće se pominje kao najneshvaćeniji mislilac u čitavoj istoriji islamske filozofije. Iako je imao svuda ogroman broj sledbenika, bio je proganjan zbog otvorenih kritika koje je upućívao verskim i političkim vlastima. 

Bensalim Himiš je svojim poetskim umećem udahnuo novi život istorijskim činjenicama i vernim svedočanstvima savremenika i potonjih teologa i filozofa o Ibn Sabinovom životnom putu i filozofskom delu, tako da je u romanu teško odrediti granicu dokumentarnog i fikcionalnog. Ibn Sabin je i protagonista i narator. Odlučivši se baš za formu fiktivne autobiografije, svojevrsnog bildungsromana, Himiš je, svesno ili nesvesno, ispravio jednu istorijsku nepravdu, jer je dao Ibn Sabinu glas, isti onaj glas koji su mu toliko često oduzimali i gušili, i pružio mu priliku da slobodno govori, zastupa i tumači svoja načela i uverenja.Od vremena u kom je živeo pa gotovo do današnjeg dana, u tekstovima Ibn Sabinovim filozofskim i teološkim postulatima, njegovom javnom delovanju i privatnom životu, najmanje se mogu pronaći suzdržana osećanja i umeren ton. Stoga se, izgleda, ni ovaj roman ne može čitati ni doživeti bez navale oprečnih osećanja i mnoštva pitanja. Jer taj izvorni antiheroj Ibn Sabin nije samo simbol odbačene, neshvaćene i ranjene Andaluzije, kao i neumitnog zalaska jedne velike civilizacije, uništene korupcijom, kažnjavanjem neistomišljenika i gušenjem slobode mišljenja, već simbolizuje i otpor svih slobodarskih mislilaca, koji su na svakom mestu i u svakoj epohi dizali glas protiv nepravde, neznanja i nazadnosti. Ibn Sabinov život bio je takav da je samo čekao da bude pretočen u reči, a čini se da niko to nije mogao da uradi sa takvim umećem, ljubavlju i predanošću kao Bensalim Himiš. - Dragana Đorđević Iz Pogovora

Savremeni marokanski književnik Bensalim Himiš (Meknes, 1948) studirao je i doktorirao filozofiju na Sorboni i profesor je na Univerzitetu Muhamed V u Rabatu. Piše na arapskom i francuskom jeziku, a dela su mu prevedena na više svetskih jezika. U njegovom književnom opusu izdvajaju se sledeći romani na arapskom jeziku: Opsednut vlašću (1990), Polihistor (1997), Taj Andalužanin (2007), Moja mučiteljka (2010). Roman Opsednut vlašću Udruženje književnika i književnih kritičara Egipta uvrstilo je među 105 najboljih arapskih romana, za roman Polihistor je 1989. godine dobio nagradu Grand Atlas u Maroku, a 2001. medalju Nagiba Mahfuza za književnost koju dodeljuje Američki univerzitet u Kairu. Roman Moja mučiteljka našao se u užem izboru za arapskog Bukera 2011. godine, a Taj Andalužanin 2009. u širem izboru. Sâm autor je 2003. godine dobio međunarodnu nagradu za doprinos arapskoj kulturi koju dodeljuju Unesko i vlada arapskog emirata Šardže. Bio je ministar kulture u vladi Maroka od 2009. do 2012. godine. Živi i radi u Rabatu.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Preminuo književnik Huan Oktavio Prens

Huan Oktavio Prens preminuo je 14. novembra 2019. godine u 87. godini života.

Ro­đen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu gde su mu se i rodile dve ćerke, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe je voleo da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka stekao je međ­unarodni ugled kao pesnik. Autor je velikog broja zbirki pesama i priča, i dva romana koja su oba objavljena i na srpskom jeziku. Izdavačka kuća Geopoetika objavila je 2016. godine njegov poslednji roman Višak identiteta u prevodu Gordane Ćirjanić.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze