TRAŽI

Stivenson pod palmama Alberto Mangel
Prevela s engleskog: Vukica Stanković
Godina izdanja: 2006
Broj Strana: 102

ISBN: 86-7666-091-3

Cena: 330,00 din

Dočekana, s razlogom, i u Evropi i u Južnoj Americi kao izvrsno delo puno psihološke napetosti, novela Alberta Mangela Stivenson pod palmama priča je o literarnim i životnim strastima znamenitog pisca. Usredsređujući se na poslednje dane Roberta Luisa Stivensona, tvorca čuvenog Ostrva s blagom i Neobičnog slučaja doktora Džekila i gospodina Hajda, u atmosferi misterije i neizvesnosti, kroz priču o nerasvetljenom ubistvu na egzotičnom ostrvu na Južnom Pacifku, Mangel zapravo pripoveda o pripovedanju samom.

Boreći se protiv tuberkuloze koja mu je razarala telo, Stivenson je od hladne klime rodne Škotske pobegao, s porodicom, na Samou. Domorodačko stanovništvo prihvatilo je s ljubavlju Tusitalu – „pripovedača“, kako su ga iz milošte nazvali. Vreme provodi pišuci u miru, ali jednog dana sreće čudnog čoveka s prepoznatljivim škotskim naglaskom, misionara sa bizarnim idejama i osobinom da tajanstveno nestaje. Čudne stvari počinju da se dešavaju na ostrvu i Stivenson se zatiče usred serije neobjašnjivih zločina... Istražujuci teme dvojnosti i uticaj koji naši snovi imaju na stvarnost, Mangel je stvorio istančanu priču o prirodi stvaranja i pokazao da suvereno vlada formom novele. Ovo je divna, poetska priča koja će čitaoce obuzeti, ali i proganjati, jer: „niko nekažnjen ne hoda pod palmama“.

Alberto Mangel je rođen u Buenos Ajresu 1948. godine. Detinjstvo je proveo u Izraelu, gde mu je otac službovao kao argentinski ambasador, a potom je pohađao školu u Argentini. U Evropu odlazi 1968. i nekoliko narednih godina, sa izuzetkom jedne godine provedene ponovo u Buenos Ajresu kada je radio kao novinar za list Nasion, živeo je u Španiji, Francuskoj, Engleskoj i Italiji, zarađujući povremeno kao čitač tekstova za različite izdavačke kuće. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka prihvatio je ponudu da radi kao pomoćnik urednika za "Les Editions du Pacifique", izdavačku kuću na Tahitiju. Po objavljivanju Rečnika izmišljenih mesta (The Dictionary of Imaginary Places, 1982) napisanog u saradnji sa Đanijem Gvadalupijem, preselio se u Kanadu. Priredio je više od deset antologija kratkih priča sa najrazličitijim temama, od fantastičnih do erotskih, i napisao nekoliko knjiga kako lepe književnosti tako i stručnih: među ostalim knjigu Istorija čitanja (A History of Reading), za koju je dobio francusku nagradu "Medisis" (Prix Médicis), prevedenu na trideset dva jezika i u Tajmsovom književnom dodatku (Times Literary Supplement) svrstanu među knjige godine, potom knjigu eseja U šumi iza ogledala: Eseji o rečima i svetu (Into the Looking-Glass Wood: Essays on Words and the World), Čitalačke slike (Reading Pictures), Sa Borhesom (With Borges, Geopoetika 2005), Biblioteku noću (The Library at Night, Geopoetika 2008), Grad reči (The City of Words) i romane Vesti iz inostranstva (News from A Foreign Country Came), Stivenson pod palmama (Stevenson Under The Palm Trees, Geopoetika, 2006), Svi su ljudi lažljivci (Todos los hombres son mentirosos, Geopoetika 2013).

Redovno piše za novine i časopise širom sveta. Predan je svetu književnosti u praktično svim njegovim fasetama – esejista, romanopisac, književni kritičar, antologičar, prevodilac i izdavač – što mu je donelo zavidan međunarodni ugled. Dobitnik je više značajnih nagrada i mnogobrojnih priznanja, među kojima su, pored već navedenih i Nagrada "Mark Kiterik"(Engleska) za roman Vesti iz inostranstva, Nagrada "Grincane Kavur" (Italija), nagrada Fondacije Herman Sančes Ruiperes (Španija), Nagrada "Rože Kaloa" (Francuska) za sveukupno delo, te Gugenhajmova stipendija. U Francuskoj mu je dodeljena titula Viteza umetnosti i književnosti (Ordre des Arts et des Lettres).

Od 2015. do 2018. bio je direktor Narodne biblioteke Argentine. 

Za sebe voli da kaže da je pre svega čitalac i zaljubljenik u knjige. 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Z Dana Todorović

Vrlo neobična knjiga. Još neobičniji roman. 

Glavni junak po imenu Z u jednoj polovini radnje zapravo je – formula! I to fraktalna (geometrijska struktura znana po samosličnosti, gde je svaki njen razloženi deo umanjena i gotovo istovetna kopija celine). Ovaj lik, zarobljen u jednačini, jeste narator koji povremeno boravi u prirodi i među ljudima. 

Više o knjizi
Georgi Gospodinov dobitnik italijanske književne nagrade Čepo

Bugarski pisac Georgi Gospodinov ovogodišnji je dobitnik italijanske "Međunarodne nagrade Čepo" za svoje pripovetke, a zahvaljujući svojoj misaonoj poetici ispunjenom melanholijom i humorom, kako stoji u obrazloženju žirija.

Geopetika je do sada objavila tri zbirke pripovedaka Georgija Gospodinova: "I druge priče"(2011), "I sve postade mesec" (2016) i "Sva naša tela" (2019).

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze