TRAŽI

Boje prljavštine Alber Kosri
Prevela s francuskog originala Ivana Misirlić
Godina izdanja: 2006
Broj Strana: 105

Cena: RASPRODATO

Kosri je kultni pisac egipatskog porekla, mladić od devedeset tri godine, koji živi u istoj hotelskoj sobi još od 1945. godine kad je iz Kaira stigao u Pariz. Ovaj dendi usamljenik, uzdignut u nebesa od kritike, kome su se divili Henri Miler i Alber Kami, napisao je do sada svega osam knjiga u skladu sa svojom životnom filozofijom da lenjost nije mana već vrsta kontemplacije i meditacije.

Piše na francuskom, ali su likovi njegovih romana smešteni u Egipat.

Glavni junak romana Boje prljavštine vešt je i inte­ligentan lopov, jedan od onih likova kakve Kosri najviše voli da oslikava u svojim delima, a koji podrivaju red u svetu nepravde u kojem su siromašni izloženi tiraniji bogatih. Sve omiljene Kosrijeve teme našle su svoje mesto u ovom romanu: mržnja prema bogatašima, ismevanje taštine moćnih, želja da uspeh i priznanja dožive ljudi koji to zaslužuju, a ne moćnici-lopovi koji deluju pod okriljem zakona, kao i to da prave vrednosti u životu nisu u posedovanju materijalnih dobara.

Alber Kosri (1913, Kairo - 2008, Pariz) iako poreklom Egipćanin, pisao je na francuskom. Prvu knjigu Ljudi koje je Bog zaboravio napisao je kad je imao dvadeset sedam godina. Tu je knjigu na engleski preveo Henri Miler i ona je u SAD objavljena 1940. godine. Zatim slede romani: Kuća izvesne smrti (1944), Lenjivci iz plodne doline (1948), Siroti i gordi (1955), Nasilje i propast (1964), Zavera lakrdijaša (1975), Ambicija u pustinji (1984) i Boje prljavštine (1999).

Po njegovim romanima snimljeni su i filmovi koje je režirala egipatska rediteljka Ašma el Bakri: Siroti i gordi (1991) i Nasilje i propast (2004).

Dobio je značajne nagrade, među kojima su "Grand Prix de La Francophonie de l’Académie Française", 1990, "Prix Méditerranée", 2000, "Grand Prix Poncetton de la SGDL", 2005.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Mazohistkinja Katja Perat

"Ono što je došlo s Frojdovim nipodaštavanjem moje ljubavi prema Jakobu bilo je bolno gotovo kao njegova smrt jer mi je potvrdilo da je sve što sam osećala prema njemu neosnovano i da nema nikakvu materijalnu podlogu. Da sam tog ranjivog i nesnađenog čoveka, s kojim sam saosećala i na svoj način ga kovala u zvezde, izmislila sama."

Više o knjizi
Nagrada "Đura Jakišić" Radivoju Šajtincu

Pisac i pesnik Radivoj Šajtinac dobio je Nagradu "Đura Jakišić" za 2021. godinu za zbirku pesama "Aveti avatara".

Radivoj Šajtinac je rođen 1949. godine u Zrenjaninu. Posle završene gimnazije u rodnom gradu, studirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Član je Društva književnika Vojvodine, Srpskog književnog društva i Srpskog Pena. Bio je jedan od osnivača i dve decenije glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i kulturu Ulaznica. Piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku, bavi se dramaturgijom, prevodi s ruskog i engleskog jezika. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za svoje izuzetno plodno i raznorodno stvaralaštvo.

Dalje
Najčitanije

Prvo lice jednine Haruki Murakami @Svet proze

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Srneća leđa Ana Marija Grbić @Mala edicija proze

Potencijalni kandidat Erdžan Kesal @Svet proze

Čovek u crvenom kaputu Džulijan Barns @Krug

Tišina Don DeLilo @Svet proze

Doba teskobe Pit Taunsend @Notni spisi