TRAŽI

Nije to ništa strašno Džulijan Barns
Preveo s engleskog Ivan Filipović
Godina izdanja: 2008.
Format (cm): 24
Broj Strana: 199
Povez: Meki

ISBN: 978-86-61450556

Cena: RASPRODATO

Barnsova knjiga razmišljanja na temu smrti, kako i on sam kaže, nije njegova autobiografija. Ali jeste porodični spomenar, ili još preciznije - intimna istorija njegove porodice. Kroz reči Džulijana Barnsa odzvanjaju reči njegovog brata (filozofa), njihovih roditelja, kao i roditelja njihovih roditelja.

Rasprava o strahu od smrti, teme koja pripada svim bićima, vodi se i sa Bogom i o Bogu. Barnsovo intimiziranje sa smrtnošću zapravo je jedna vrsta ritualnog plesa kao odbrane od neminovnog.

Knjiga koja ne pripada nijednom žanru, a može biti putovanje u misterioznost sećanja, filozofična spekulacija, oda životu i umetnosti - ali i knjiga koja se čita kao roman. No, ono što je važnije od činjenice da ju je teško klasifikovati jer nije podložna kategorijama, jeste da je ona mudra, duhovita, zabavna i puna iznenađenja. Neki oduševljeni kritičari, doduše, smatrajući da je njome Barns sebe prikazao u do sada najboljem spisateljskom svetlu, otišli su korak dalje i smislili joj žanr - barnsanijana.

I sam naslov Nije to ništa strašno kazuje kako se Barns prema smrti odnosi istovremeno i mudrački hladno i crnohumorno. Reč je o svojevrsnom času anatomije ljudske smrtnosti. Najveća vrednost knjige jeste što je ona jednovremeno (i doslovno) smrtno ozbiljna, majstorski zabavna i iznenađujuće bučno vesela.

Vladislav Bajac

„(Barnsova) sposobnost da zabavi, probudi radoznalost i uvuče vas u tekst prefinjenošću stila, čini ovu tmurnu temu neodoljivom za čitanje."

The Financial Times

„Barns među (britanskim) romanopiscima poseduje, verovatno, najveću sposobnost filozofskog mišljenja."

London Review of Books

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.

Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine. Dobitnik je nagrade Sandej tajmsa za izuzetna dostignuća u književnosti, 2013. godine, kao i nagrade Sinklar 2015. godine, dodeljene na prvoj svečanosti u čast Karen Bliksen. Godine 2016, Američka akademija umetnosti i književnosti dodelila je Barnsu status počasnog člana iz inostranstva. Nosilac je ordena Legije časti kojim ga je odlikovala francuska vlada 2017. godine.

Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982, Geopoetika, 2002), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989, Geopoetika, 1989), Troje (1991, Geopoetika, 2000), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000, Geopoetika, 2001), Cepidlaka u kuhinji (2003, Geopoetika, 2005), Sto od limunovog drveta (2004, Geopoetika, 2005), Artur & Džordž (2005, Geopoetika, 2006), Nije to ništa strašno (2008, Geopoetika, 2008), Puls (2011, Geopoetika, 2011), Ovo liči na kraj (2011, Geopoetika, 2011), Nivoi života (2013, Geopoetika, 2013), Držati oči otvorene, Eseji o umetnosti (2015), Šum vremena (2016, Geopoetika 2016), Jedina priča (2018, Geopoetika 2018), Čovek u crvenom kaputu (2019, Geopoetika, 2020). Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.

Živi u Londonu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Mazohistkinja Katja Perat

"Ono što je došlo s Frojdovim nipodaštavanjem moje ljubavi prema Jakobu bilo je bolno gotovo kao njegova smrt jer mi je potvrdilo da je sve što sam osećala prema njemu neosnovano i da nema nikakvu materijalnu podlogu. Da sam tog ranjivog i nesnađenog čoveka, s kojim sam saosećala i na svoj način ga kovala u zvezde, izmislila sama."

Više o knjizi
Emisija o Aleksandru Genisu na RTS

U utorak, 20. jula u 17.53 na RTS2 biće prikazana emisija Savremeni svetski pisci: Aleksandar Genis koju uređuje i vodi Neda Valčić-Lazović. Uskoro u izdanju Geopoetike izlazi nova Genisova knjiga "Koža vremena".

⭐⭐⭐

https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/4449830/aleksandar-genis.html

Dalje
Najčitanije

Prvo lice jednine Haruki Murakami @Svet proze

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Čovek u crvenom kaputu Džulijan Barns @Krug

Jugosloveni Boris Miljković @Svet proze

Plamen Lenard Koen @Notni spisi

Poodmaklo Nina Like @Svet proze

Srneća leđa Ana Marija Grbić @Mala edicija proze