TRAŽI

Žrtve bidermajera Radivoj Šajtinac
Godina izdanja: 1994
Broj Strana: 165, mek povez

Cena: RASPRODATO

Radivoj Šajtinac se kreće sigurno kroz privid dva vremena. Sadašnjost je začinjena gorkim iskustvom nitroglicerina koji je prinuđen da guta njegov junak da bi nastavio svoje nesigurno traganje za ostacima jedne davno istekle stvarnosti u koju pisac neprimetno uvodi čitaoca. Traganje za podacima o životu najvećeg srpskog slikara epohe bidermajera, Konstantina Daniela, njegovim izgubljenim slikama u isti mah je preostali oslonac na kojem se drži život prerano penzionisanog arhiviste jednog banatskog grada, uzdrmanog udarcima vremena, bolesti, odjecima neobjašnjive smrti brata u Njujorku. Ipak Šajtinac gradi nenametljivo, bez patetike, jedan svet, sazdan od stvarnosti koja se pretače u priviđenje, rastvara u svetlu i senkama Danielovih slika.

Rođen je 1949. godine u Zrenjaninu. Posle završene gimnazije u rodnom gradu, studirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Član je Srpskog književnog društva, Društva književnika Vojvodine i Srpskog Pena.

Bio je jedan od osnivača i dve decenije glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i kulturu Ulaznica.

Piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku, bavi se dramaturgijom, a i prevodi s ruskog i engleskog jezika.

Knjige pesama: Oružje ljudski ranjeno (1970), Šumi se vraćaju pragovi (1974), Darovno putovanje (1978), Panglosov izveštaj (1982), Suze u lunaparku (1987), Očenaš na Tajms skveru (1991), Olovni dolov (1995), Led i mleko (2003), za koju je dobio nagradu Knjiga godine DKV, Psi versa (2005), Kanjiška monotipija – dvojezično izdanje na srpskom i mađarskom (2007), Stara kantina (2011), Severni izgovor (2011), Pseća suza (2014), Di (2014), Nepoznavanje prirode (2017).

Knjige proze: Banatska čitanka (tri izdanja: 1991, 2005. i 2008), za koju je dobio nagradu  "Karolj Sirmaji" 1991. godine, Moj begejski deo sveta (1994), Bajke o grmu (1995), Čehovija (1996), za koju je dobio nagradu "Stevan Pešić", Vez u vazduhu (1998), Žrtve bidermajera (Geopoetika, 2000), Sibilski glasovi (Geopoetika, 2001), Nada stanuje na kraju grada (sa Uglješom Šajtincem, 2002), Vodeno dete (Geopoetika, 2004), Pričica (2005), za koju je dobio nagradu "Dimitrije Mitrinović", Kinesko dvorište (2006), Lyrik-klinik (Geopoetika, 2009), Dilinkuca (sa Ljudmilom Šajtinac, 2012), Porcelan (Geopoetika, 2017).

Knjige eseja: Demogorgon (1990), Hotel Čarnojević (1989), Hajka na Akteona (1997).

Njegova izvedena dramska dela su: Cveće i smrt starog Luke, Ljupčetovi snovi – poetsko pozorje za decu, Banatikon, Steva Svetlikov, Atlantska veza, Paorska groznica.

Poezija, proza i eseji Radivoja Šajtinca prevođeni su na engleski, nemački, francuski, španski, mađarski, slovenački, makedonski, rumunski, poljski, fi nski, turski, slovački i grčki jezik.

Roman Žrtve bidermajera objavljen je u prevodu na engleski u ediciji Srpska proza u prevodu (Serbian Prose in Translation) u izdanju Geopoetike 2012. godine. Drugo izdanje ovog romana objavio je 2015. američki izdavač Blooming Twig Books, Njujork.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Đavo u pisaćem stolu Paolo Maurensig

Još jedna očaravajuća bajka-roman iz pera Paola Maurensiga – višeslojna priča sa mnogim poukama i porukama. U švajcarsku varošicu koju je nekada posetio veliki Gete, u času kada počinje da hara lisičije besnilo, stiže tajanstveni i neobični književni izdavač iz Lucerna. On s lakoćom navodi sve žitelje mesta da se prepuste istoj strasti: pisanju knjiga. Ta strast podrazumeva i grozničavu želju da njihova dela budu objavljena...

Više o knjizi
Dani Geopoetike u knjižari Zlatno runo

Sa velikom radošću vas pozivamo da posetite dane Geopoetike u knjižari Zlatno runo u Svetogorskoj 3 u Beogradu, koji će se održavati od 18. do 25. februara.

U toku ovih dana moći ćete da kupite naša izdanja na popustu od 20%, a održaćemo i promocije dva nova naslova:

Sreda 19. februar u 19 časova, „Propitivanje peska“ Mire Popović. Pored autorke o knjizi će govoriti i Vladislav Bajac, direktor i glavni urednik Geopoetike.

Petak 21. februar u 19 časova, „Naš veliki album električnih dana“ Johane Maksl. Na promociji će govoriti prevoditeljka Tijana Tropin i Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica Geopoetike.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje