Rebi Džabir je libanski književnik mlađe generacije. Rođen je u Bejrutu 1972. godine. Završio je fiziku na Američkom univerzitetu u Bejrutu. Od 2001. godine radi kao urednik nedeljnog kulturnog dodatka Horizonti u arapskom međunarodnom dnevnom listu El Hajat.
Za svoj prvi roman Gospodar tame (1992) dobio je libansku književnu nagradu Izbor kritičara 1992. godine. Do danas je objavio sedamnaest romana. Među njima se izdvaja roman Beogradski Druzi (2010) koji je 2012. godine ovenčan „Arapskim Bukerom" - Međunarodnom nagradom za arapski roman (IPAF) koju finansijski podržavaju Fondacija nagrade Buker iz Londona i Emiratska fondacija za filantropiju iz Abu Dabija.
Ističe se i delo Amerika (2009), koje se 2010. godine našlo u najužem izboru za istu tu nagradu. U širem izboru za nagradu „Arapski Buker" našao se 2013. godine i najnoviji Džabirov roman Ptice Holidej Ina (2011). Njegova dela su do sada prevedena na nemački, francuski, poljski i engleski.
Pored navedenih, Džabir je objavio i sledeće romane: Crni čaj (1995), Poslednja kuća (1996), Plavi leptir (1996), Ralf Rizkalah u ogledalu (1997), Bio sam princ (1997), Poslednji pogled na Kin Saj (1998), Jusuf Englez (1999), Granađaninovo putovanje (2002), Bejrut, grad sveta 1-3 (2003, 2005, 2007), Beirutus: podzemni grad (2005), Mehlisov izveštaj (2006).