Tahsin Judžel (1933-2016), turski pisac, lingvista, esejista, književni kritičar i prevodilac, diplomirao je francuski jezik i književnost na Istanbulskom univerzitetu, gde je i doktorirao, a kasnije stekao i zvanje profesora. Autor je nekoliko romana i više knjiga pripovedaka, piše eseje, studije iz lingvistike, naročito semiologije. Preveo je nekoliko desetina književnih i naučnih dela. Na turski je prevodio dela G. Flobera, R. Barta, S. Cvajga, A. Moravije, G. de Mopasana, A. Žida, P. Merimea, Š. Bodlera, O. de Balzaka, M. Prusta, A. Kamija, Ž. P. Sartra, R. Rolana, K. Levi Strosa, M. Turnijea...
Dobitnik je više književnih priznanja. Nagradu „Sait Faik“ dobio je za zbirku pripovedaka Hanej treba da živi (Haney Yasamalı; 1956), nagradu Turskog lingvističkog društva dobio je za zbirku priča Smrt snova (Düslerin Ölümü; 1959), za prevod dela K. Levi Strosa Divlja misao dobio je nagradu „Azra Erhat“ (1984), nagradu „Orhan Kemal“ dobio je za roman Prorokovih poslednjih pet dana (1993, Geopoetika, 2014), a književnu nagradu Fondacije „Sedat Simavi“ za zbirku eseja Iz diskursa (Söylemlerin içinden; 1999), nagradu „Dünya Kitap Yılın Kitabı“ dobio je za zbirku pripovedaka Komšije (Komsular; 1999), nagradu „Junus Nadi“ (2003) i „Omer Asim Aksoj“ (2002) za roman Laž (Yalan), nagradu „Balkanika“ za roman Neboder (Gökdelen; 2007).
Dobio je nagradu za književnost grada Mersina (2008), nagradu za pripovetku francuskog PEN-a (2012), a nosilac je i odlikovanja francuske vlade za zasluge u obrazovanju i nauci „Ordre des Palmes académiques“ (1997).