Viktor Peljevin (1962) je jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih ruskih pisaca svoje generacije. U svojoj prozi pomirio je postmodernistički elitizam i najširu popularnost. 1992. godine dobija prestižnu rusku književnu nagradu „Mali Buker" za zbirku priča Plava svetiljka (1991), posle koje objavljuje i prve romane Omon Ra (1992) i Život insekata (1993). Slede romani Čapajev i Praznina (1996) i Generation „P“ (1999), uz antologijsku zbirku novela i priča Žuta strela (1998). Evropsku i svetsku reputaciju Peljevin je potvrdio početkom ovog veka delima Dijalektika prelaznog perioda: iz niotkuda u nikuda (2003), Sveta knjiga vukodlaka (2004), Šlem užasa (Geopoetika, 2006), Empire „V“ (2006), Т (2009), S.N.U.F.F. (2011), Betmen Apolo (2013).