Vesti

Geopoetika poklanja svoja izdanja u mesecu knjige @ 01.04.2019.

Svetski dan knjige je 23. april, ali mi smo odlučili da ceo april bude mesec knjige. U našoj Kući za čitanje u Kapetan Mišinoj 8, za svaku kupovinu u aprilu dobićete na poklon jednu od knjiga, koje su za vaš izabrali naši urednici.

Mića Vujičić dobitnik nagrade "Dušan Vasiljev" za 2018. godinu @ 26.03.2019.

Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev objavio je da je priznanje za 2018. godinu, plaketa kao i novčani iznos, pripalo Mići Vujičiću za roman Unutrašnjost („Geopoetika“). Žiri je odluku doneo jednoglasno. Na konferenciji za medije članovi žirija naveli su da se u konkurenciji našlo 116 naslova i ponovili da su se u najužem izboru našli i roman Žarka Radakovića Krečenje („Akademska knjiga“), kao i knjiga eseja Umetnost i propast Vladimira Kopicla („Futura“).

U obrazloženju žirija u sastavu Dunja Ilić, Ivan Radosavljević i Srđan Srdić, naglašava se da se pripovedački svet Miće Vujičića konstantno nalazi na granici stvarnosti i fikcije i njegovi junaci ne prestaju da se pitaju o njegovom smislu, kog pokušavaju da dosegnu putem sećanja i različitih vidova rekonstrukcija. Pored sećanja i načina na koji vreme prolazi, kao opštepoznatih i opsesivnih Vujičićevih tema, roman tematizuje istorijski momenat nestanka socijalizma, kao i posledice ovog tektonskog dešavanja koje će s geografskih mapa izbrisati čitavu jednu zemlju. Posvećen tumačenju lokalnog kao sredine i lokalnog kao intimnog i porodičnog, Mića Vujičić deluje kao pravi baštinik tema i ideja svog slavnog prethodnika, Dušana Vasiljeva, onaj čije je delo izraz velikog stilističkog majstorstva, poetičke promišljenosti i obrazovanja, odlika koje svakom autoru garantuju sigurno mesto u budućnosti književnosti.

Književnu nagradu Dušan Vasiljev na godišnjem nivou dodeljuje grad Kikinda u znak promocije savremene srpske književnosti, kao i simbol sećanja na velikog kikindskog i srpskog ekspresionističkog pesnika.

Dosadašnji dobitnici ove nagrade bili su Svetislav Basara, David Albahari, Radoslav Petković, Zvonko Karanović...

Bensalim Himiš dobitnik nagrade Šeik Zajed za 2019. godinu @ 17.03.2019.


Marokanski pisac ​​Bensalim Himiš dobitnik je prestižne Književne nagrade  Šeik Zajed za 2019. godinu za svoju autobiografsku knjigu “Ja: Između postojanja i stvaranja”.

Geopoetika je pred  Sajam knjiga 2018, kada je Maroko bio zemlja počasni gost, objavila roman ovog autora “Taj Andalužanin”, u prevodu s arapskog na srpski. Prevoditeljka  Dragana Đorđević je upravo za prevod ove knjige bila u najužem izboru za Nagradu “Miloš Đurić”.

Nagrada  Šeik Zajed dodjeljuje se jednom godišnje piscima čija su dela i prevodi u okviru humanističkih nauka vidno obogatili arapski kulturni, književni i društveni život. Himiš, romanopisac, pesnik, filozof i bivši ministar kulture, dvostruki je laureat nagrade Nagib Mahfuz za sva svoja dela, uz još nekoliko prestižnih priznanja, uključujući Grand Atlas (2000), Sharjah-UNESCO (2003) i srebrne medalje akademskog društva "Arts-Sciences-Lettres".

Ceremonija dodele nagrade Šeik Zajed za 2019. godinu održaće se 25. aprila u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Abu Dabiju.

Norveški pisci Geopoetike na izložbi “Srbija-Norveška-istorija, ljudi, budućnost” @ 17.03.2019.

Izložba “Srbija i Norveška-istorija, ljudi, budućnost”, koju novinska agencija Tanjug organizuje u saradnji sa Ambasadom Kraljevine Norveške u Srbiji, biće otvorena 18. marta u Jugoslovenskoj kinoteci.

Kroz fotografije, knjige i rukopise predstavljeni su segmenti iz duge i bogate saradnje dve države i dva naroda.

Posetioci će imati priliku da vide oko 300 fotografija, od crno-belih koje su dragoceno svedočanstvao o nesebičnoj pomoći Norvežana jugoslovenskim internircima u nemačkim logorima na tlu Norveške tokom Drugog svetskog rata, do najnovijih koje su Tanjugovi fotoreporteri zabeležili na brojnim događajima koji svedoče o saradnji dve zemlje, poput nedavnog boravka norveških pisaca Ju Nesbea i Justejna Gordera u Beogradu.

Najveći deo izloženih fotografija deo su bogate arhive Tanjuga, koja poseduje ukupno oko tri miliona negativa.

Jedan deo fotografija datira pre nastanka Tanjuga i posetioci će moći da ih vide zahvaljujući pomoći Ambasade Norveške u Beogradu, Srpsko-norveškog društva prijateljstva, Muzeja Jugoslavije, Vlade Vojvodine, a tu su i rukopisi iz Legata Isidore Sekulić, Zadužbine “Desanka Maksimović”. Biće predstavljene i fotografije i dokumenti i iz privatnih arhiva, među njima i iz arhive osnivača Katedre za skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu profesora Ljubiše Rajića.

Diplomatski odnosi između Srbije i Norveške uspostavljeni su 1917. godine, ali priča o ljudima koji su obeležili srpsko-norveške odnose počinje još 1889. kada je norveški slavista Olaf Brok boravio u jugoistočnoj Srbiji na studijskom putovanje čiji je rezultat prva studija dijalekata Južne Srbije, a Brok je tada o Srbiji pisao i za, i danas vodeći, norveški dnevnik “Aftenposten“.

Postavka dalje prati priču o pomoći norveških ljudi srpskim internircima u logorima okupirane Norveške, preko posleratne saradnje, percepcije Norveške u delima srpskih pisca, sve do aktuelne saradnje na kulturnom, političkom i ekonomskom planu.

Pored fotografija biće izloženi i rukopisi pesama Desanke Maksimović inspirisanih Norveškom, delovi rukopisa “Pisma iz Norveške” Isidore Sekulić, daktiloskripti prevoda norveških pesnika koje je načinila Desanka Maksimović u saradnji sa profesorom Ljubišom Rajićem.

Posetioci će imati priliku da vide i Rajićeve prevode, dnevnik koji je od 1942. do 1945. vodio njegov otac Radovan P. Rajić, jedan od 4.268 interniraca, da saznaju ko su Kirsten Svineng, Julija Johansen , Mama Karašok i Srpska Majka, kako su ih zvali naši internirci, da se upoznaju sa delima najprevođenijih savremenih norveških pisaca.

Izložbu će otvoriti direktorka Tanjuga Branka Ðukić i ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstad, “Zdravicu Norveškoj” Desanke Maksimović govoriće dramska umetnica Svetlana Bojković, a u muzičkom delu programa nastupiće Gudački kvartet Beogradske filharmonije.

Izložba će biti otvorena do 31.marta.

Na putu sa Nikolom Buvijeom i Tijerijem Verneom @ 11.03.2019.

Izložba slika pod nazivom "Na putu sa Nikolom Buvijeom i Tijerijem Verneom" koja sadrži slike sa putovanja opisanog u Buvijeovoj knjizi "Upotreba sveta" biće otvorena za posetioce od 12. marta do 3. aprila, u Francuskom kulturnom centru (Knez Mihailova 31).Za ovu priliku, Geopoetika je obnovila izdanje te knjige iz 1997. godine.  Knjiga će danas moći da se kupi sa popustom na otvaranju izložbe, a od sutra u našem Klubu čitalaca i u knjižarama u gradu. Izložba je organizovana u saradnji sa  Francuskim kulturnim centrom i Švajcarskom ambasadom u Beogradu. 
U svojoj knjizi "Upotreba sveta", Buvije opisuje godinu i po dana dugo putovanje (1953-1954) koje je sa svojim prijateljem slikarom Tjeri Verneom počeo na Balkanu - Bosna, Srbija, Makedonija - da bi ga preko Turske, Irana i Pakistana završio u Kiber Pasu. Dobitnik brojnih uglednih priznanja za svoja putopisna dela, švajcarski pisac Buvije naše čitaoce osvaja već na samom početku knjige opisima posleratnog Beograda, Bačke Palanke, Kragujevca, kao i ljudi iz tih krajeva koje je, kako u knjizi sam kaže, veoma zavoleo...

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Promocija knjige Boba Dilana "Pesme 1961-2012"

U utorak, 12. novembra, u 19 časova, u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda biće održana promocija knjige Pesme 1961-2012 Boba Dilana koju je izdavačka kuća Geopoetika nedavno objavila. Na promociji učestvuju prevodioci Vladimir Kopicl i Muharem Bazdulj, kao i Zoran Paunović i Vladislav Bajac, urednici izdanja.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze