Vesti

Geopoetika na Sajmu knjiga u Novom Sadu @ 03.03.2020.

Izdanja Geopoetike od utorka, 3. marta, do nedelje, 8. marta možete pronaći na Sajmu knjiga u Novom Sadu.Ovogodišnji novosadski Sajam knjiga obeležiće ekskluzivno gostovanje britansko-američke književnice Trejsi Ševalije, više od 100 programa u okviru "Dana Laze Kostića", turnir u basketu 3X3, tri tematske izložbe na "Art Expu" i poklon-igra za posetioce u kojoj su izlagači darovali više od 400 naslova.

Dani Geopoetike u knjižari Zlatno runo @ 16.02.2020.

Sa velikom radošću vas pozivamo da posetite dane Geopoetike u knjižari Zlatno runo u Svetogorskoj 3 u Beogradu, koji će se održavati od 18. do 25. februara.

U toku ovih dana moći ćete da kupite naša izdanja na popustu od 20%, a održaćemo i promocije dva nova naslova:

Sreda 19. februar u 19 časova, Propitivanje peska Mire Popović. Pored autorke o knjizi će govoriti i Vladislav Bajac, direktor i glavni urednik Geopoetike.

Petak 21. februar u 19 časova, Naš veliki album električnih dana Johane Maksl. Na promociji će govoriti prevoditeljka Tijana Tropin i Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica Geopoetike.

 

Propitivanje peska je nova zbirka priča Mire Popović, dobitnice nagrade Žensko pero. Nove priče Mire Popović prirodan su nastavak prethodne knjige Buđenje, što sugeriše njihovu izvornu vezu, ali i osvajanje novog pripovedačkog polja i u širinu i u visinu. Prepliću se ovde strah(ote) i humor, porodica i partneri, anđeli i leđni kraul zvani trojeručica… A onda, uz religiju, iznenada i rat, odnosi između same sebe (više no između drugih), razgovori s mrtvima. Propitivanje peska zapravo je mali ogled o razlici između stvarnosti i prikaza stvarnosti – i to pričama koje su na ivici da budu usmene.

 

Naš veliki album električnih dana Johane Maksl prvi je roman ove mlade nemačke spisateljice za koji je ujedno 2019. godine i dobila nagradu Fulde za prvi roman.  Istovremeno duhovita zavrzlama i tragičan izveštaj, njen književni album bez daha, kao pod reflektorima pripoveda o potrazi za iščezlom Johanom, kako se čini, majkom dece koja nam se kolektivno obraćaju. Priča o nestanku uhvaćena u albumu sastavljenom od snimaka vrtoglave potrage, puna letimičnih susreta u doba fluidnih granica, električna, monstruozna, koja otvara nove puteve. Ovaj roman je rezervoar ideja.

 

 

Radivoju Šajtincu nagrada za umetnički senzibilitet @ 13.02.2020.

Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda „Todor Manojlović“ za 2019. godinu pripala je zrenjaninskom književniku Radivoju Šajtincu, kojem je Geopoetika izdavač većeg broja proznih dela a od kojih je poslednja knjiga "Suva igla" objavljena za Beogradski sajam knjiga 2019.  Upravni odbor Fonda čiji je predsednik Nenad Đaponja, a članovi Petar Arbutina, Gojko Tešić, Vasa Pavković i Milan Bjelogrlić u svom obrazloženju istakli su da: "Aktivno učestvujući nekoliko decenija na književno-umetničkoj sceni Srbije kao pesnik i prozni pisac, Radivoj Šajtinac je ostvario izrazito moderno i respektabilno književno delo, na jasnom tragu poetike Todora Manojlovića."

Didje Dekoan novi predsednik Akademije Gonkur @ 13.02.2020.

Francuski pisac Didje Dekoan novi je predsednik Akademije Gonkur. Dekoanov roman Nadleštvo za bašte i ribnjake Gepoetika je objavila 2018. godine u ediciji Svet Proze.

Glavni cilj Akademije Gonkur je da kroz literarne aktivnosti promoviše i potpomaže francusku književnost. „Gonkurova nagrada” najveća je francuska književna nagrada. Dodeljuje je Akademija Gonkur od 1903. godine, autoru najboljeg francuskog proznog dela objavljenog te godine. Među dobitnicima su i slavni pisci kao što su Marsel Prust, Margerit Diras, Simon de Bovoar, Patrik Modijano.

Prvu knjigu Didje Dekoan objavio je sa dvadeset godina. Za njom je usledilo dvadesetak romana među kojima su Abraham iz Bruklina (dobitnik nagrade "Prix des libraires", po izboru 5.000 knjižara u Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj i Kanadi, 1972), Pakleni Džon, za koji je 1977. godine dobio Gonkurovu nagradu, Dete Kineskog mora (1981), Autopsija zvezde (1987), Ubistvo na engleski način (1988), Sobarica sa Titanika (1991) po kojem je snimljen film 1997. godine, Luiz (1998), Anri ili Henri: roman o mom ocu (2006), Engleskinja na biciklu (2011), kao i knjige eseja: Rečnik zaljubljenika u BiblijuRečnik zaljubljenika u crnu hronikuLuis i AlisaIsus, Bog koji se smejaoBeatris u paklu.Njegov roman Nadleštvo za bašte i ribnjake prevodi se na 14 jezika.

Peti Smit dobitnica književne nagrade PEN @ 13.02.2020.

Dobitnica prestižne književne nagrade PEN America Literary Service Award za 2020. godinu je književnica i rokenrol heroina, autorka Geopoetike Peti Smit. Nagrada će joj biti uručena na svečanosti u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku 19. maja.

PEN America je organizacija koja objedinjuje književnost i borbu za ljudska prava dok štiti kreativnu ekspresiju. Godišnja nagrada dodeljuje se za kulturni uticaj i uticaj na živote drugih. Prethodni dobitnici nagrade su Stiven King, Dž.K. Rauling, Toni Morison, Filip Rot i Margaret Etvud.

"U svim uzbudljivim inkarnacijama - Peti Smit kao rok boginja, pesnikinja, elokventni svedok boemskog Njujorka njene mladosti, svedočila je preobražajnoj moći književnosti u svom životu, i koristila je svoj status zvezde da ohrabri čitanje i pisanje njenih poštovalaca. Pružila je buntovnički primer ženske umetnosti, ujedinjen sa duboko principijalnom ljudskošću, koji nam je još uvek uzor u životu", izjavila je predsednica PEN-a Dženifer Egan.

Geopoetika će nastaviti s objavljivanjem dela Peti Smit u narednom periodu.

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje