Bob Dilan (1941, Dulut, Minesota), stigao je u Njujork u jesen 1961. godine, kao anonimni mladi pevač po imenu Robert Alen Zimerman. Ubrzo je, nakon niza nezapaženih nastupa po klubovima u Grenič Vilidžu, shvatio da ga oponašanje Vudija Gatrija i sličnih folk heroja neće daleko odvesti, te da novo vreme koje se upravo rađalo traži novu muziku i, iznad svega, nov pesnički glas. Taj glas je prvi put progovorio 1962. godine, na albumu nazvanom jednostavno Bob Dilan. Do danas, objaviće još trideset sedam studijskih albuma, i na njima - osim muzike koja je svet činila boljim - u vinil urezati jedan od najznačajnijih i najuticajnijih pesničkih opusa u američkoj književnosti druge polovine dvadesetog i početka dvadeset prvog veka. Vrednost tog opusa ozvaničena je Nobelovom nagradom za književnost koja je Dilanu dodeljena 2016. godine. Književni ugled Boba Dilana temelji se i na knjizi eksperimentalne proze pod naslovom Tarantula (1971), kao i na memoarskom delu Hronike (2004), (Geopoetika 2005, 2017).
