Volt Vitman (1819-1892), rođen na Long Ajlendu, odrastao u Bruklinu, gde će provesti najveći deo života. U jedanaestoj godini napustio je formalno školovanje, i potom promenio veći broj zanimanja: radio je, pored ostalog, i kao štampar i putujući učitelj, ali se najduže zadržao u novinarstvu, kao saradnik i urednik velikog broja časopisa i dnevnih listova. Iskustvo putovanja po graničnim oblastima Sjedinjenih Država, udruženo s Vitmanovom sklonošću prema književnosti transcendentalizma, dovelo je do nastanka prvog izdanja zbirke Vlati trave, sačinjenog od dvanaest pesama. U prvi mah gotovo neprimećeno, ovo delo će u svakom od devet izdanja, koliko ih je izašlo za piščeva života, biti proširivano novim pesmama i sve snažnije potvrđivati svoj nesamerljivo veliki značaj u nastajanju moderne američke književnosti. Tokom Građanskog rata služio je kao dobrovoljac u vojnim bolnicama i radio kao dopisnik Njujork tajmsa; svoj duboki emotivni doživljaj tih dana izrazio je u proznim Uspomenama iz rata, ali i u čuvenoj elegiji „Poslednji put kad cvetao je jorgovan u dvorištu", napisanoj povodom smrti Abrahama Linkolna. Nakon moždanog udara koji je pretrpeo 1873. godine, poslednji period života proveo je u Kemdenu, država Nju Džersi, uglavnom posvećen stvaranju takozvanog „samrtničkog" izdanja Vlati trave, u koje je uvrstio i oproštajnu pesmu pod naslovom „Zbogom, mašto moja".