Izložba slika i predstavljanje knjige istoričara Milana Ristovića
17.05.2024.
U programu učestvuju: prof. dr Radina Vučetić (Filozofski fakultet u Beogradu), dr Jasna Novakov Sibinović (direktorka Geopoetike), književnik Vladislav Bajac (glavni urednik Geopoetike), i prof. dr Milan Ristović (Filozofski fakultet u Beogradu). Moderatorka programa je dr Milena Đorđijević.
Svojom knjigom “Obični ljudi/ Prilozi za istoriju” (Geopoetika, 1999), zajedno sa istoričarima poput Petera Englunda, Milan Ristović utro je put istraživanjima malih života i svetova prošlosti. Knjiga “Utišani glasovi/ Iz istorije običnih ljudi” je njena dopunjena verzija.
“Obični ljudi Milana Ristovića su poput nevidljivih niti koje povezuju stranice istorije, oživljavajući je svojim koracima i utišanim glasovima, i čineći je dubljom, ljudskijom, bogatijom i višeslojnijom. (…) Milan Ristović ne samo da je ove obične ljude otrgao od zaborava, nego nam je, ukrštajući fragmente njihovih života iz prašnjavih arhivskih kutija, pomogao da bolje razumemo svu složensot istorije i ljudskih sudbina u dramatičnim istorijskim trenucima.” (iz recenzije Radine Vučetić).
Slikarski radovi Milana Ristovića, nastajali u rasponu od gotovo pedeset godina, svedoče, pored nekih stilskih razlika i o kontinuitetu jednog ličnog, simboličnog jezika, koji se vremenom menjao i usložnjavao. A njegov rad obeležen je saglasjem između slikanja i ilustracije, s jedne, i bavljenja istorijom, naučnim istraživanjem i pedagoškim radom, s druge strane.
Vidimo se u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije!
Pročitaj više
Pohvala žirija Nagrade "Ljubiša Rajić" Tamari Jorgovanović i Miloradu Ivanoviću
10.05.2024.
Pročitaj više
Kler Kigan dobitnica nagrade Zigfrid Lenc
10.05.2024.
Nagrada se dodeljuje međunarodnim piscima čiji se stvaralački rad smatra bliskim duhu Zigfrida Lenca, nagrađivanog nemačkog pisca koji je nagradu ustanovio neposredno pre svoje smrti 2014. Žiri je Kler Kigan okarakterisao kao „jednu od velikih evropskih pripovedačica“.
Svečana dodela nagrade Zigfrid Lenc održaće se u oktobru u Hamburgu.
Geopoetika je objavila roman "Sve te sitnice" (Small Things Like These) po kojem je snimljen istoimeni film koji je otvorio ovogodišnji Berlinale, a otkupili smo prava i za njen roman "Foster", po kojem je snimljen film “Tiha devojčica” prikazan na Festu 2023. godine.
Književnica Majlis Besri gošća Molijerovih dana
07.05.2024.
Majlis Besri, francuska romansijerka i producentkinja radio emisija na France Culture senzacionalno je stupila na književnu scenu 2020. sa ovim smelim prvim romanom u kome opisuje poslednje dane nobelovca Samjuela Beketa, koje je proveo u jednom pariskom domu za osobe trećeg doba. Ukrštajući svoja saznanja, činjenice i maštu, ona slika jedinstveni, melanholični i dirljivi portret autora čuvenog dela "Čekajući Godoa", koji, ironično, ovde čeka svoj kraj i poslednji put sagledava svoj život i svoje delo. Ovaj roman razotkriva iznenađujućeg Beketa, Bekoji je postao, možemo reći, jedan od sopstvenih likova. Nižu se epizode koje su mu obeležile život, ali i one iz svakodnevnog života u „Trećem dobu“, gde je Beket zaista živeo.
Pročitaj više
IN MEMORIAM: POL OSTER
01.05.2024.
Pol Oster bio je jedan od najznačajnijih američkih romansijera današnjice, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac. Svojim društvenim angažmanom svrstavao se među uticajne kritičare stanja savremenog sveta, i posebno savremenog američkog društva. Postao je poznat po svojoj neobičnoj i zagonetnoj postmodernističkoj fikciji i pričama koje se poigravaju sa temama slučajnosti i sudbine. Geopoetika je do sada objavila njegovih 13 knjiga koje je maestralno prevodila (i baš trenutno prevodi) Ivana Đurić Paunović.
U našoj kući uskoro će, nažalost posthumno, biti objavljena Osterova najnovija knjiga “Baumgartner”, kao i novo izdanje kultne knjige “Mesečeva palata”.
Pročitaj više
Laš Fr. H. Svensen u Beogradu promoviše novu knjigu "Filozofija laži"
23.04.2024.
Knjiga "Filozofija laži" je rezultat opsežnog istraživanja o laganju u svakodnevnom životu.
Šta je laž?
Da bi se razumeo do kraja pojam laži, moraju se analizirati pomovi istine, istinitosti, istinolikosti, ali i nebuloza (bullshit). Laš Svensen takođe istražuje i etiku laganja – zašto je laganje skoro uvek moralno pogrešno, i kako je laganje prijateljima posebno loše, jer pokreće pitanje poverenja.
„Mi se, uporno, samozavaravamo, a istovremeno smatramo da je naša obaveza da budemo iskreni prema sebi.“ Od laganja drugih preko laganja sebe, što bi bilo tretiranje laži u najbliskijim odnosima, prelazi se na laž na nivou društva i mesto laži u političkom životu. Nakon što se u ovoj studiji rezimiraju najvažniji filozofski doprinosi razmatranju uloge koju laž može ili treba da ima u politici, pri čemu se raspravlja o misliocima poput Platona, Makijavelija, Hobsa, Vebera, Hane Arent, postavlja se pitanje zašto današnji politički akteri – sa akcentom na državne lidere – lažu i u kojoj meri imaju moralno prihvatljiv razlog za to – od Platonove teorije o „plemenitoj laži“ do Donalda Trampa. Svensenov zaključak je taj da, ako tu i tamo slažemo, svi smo većinu vremena pouzdani. Verovanje drugima nas čini ranjivim, ipak „nasamariće vas s vremena na vreme, no bolje je povremeno biti nasamaren nego provesti život u hroničnom nepoverenju prema drugima.”
Knjigu su s norveškog jezika prevele Milica Višnjić i Gorana Knežević.
Povodom Svensenovog dolaska, Geopoetika je ponovo objavila i dva kultna naslova – "Filozofija dosade", originalno objavljen kod nas 2004. godine, bestseler preveden na petnaest jezika i "Filozofija straha", koji je Geopoetika prvi put objavila 2008. godine.
Laš Fr. H. Svensen (1970) je profesor filozofije na Univerzitetu u Bergenu i projekt menadžer u istraživačkoj organizaciji Civita. Objavio je niz knjiga koje su prevedene na dvadeset četiri jezika. Geopoetika je, pored ova dva naslova, do sada objavila i knjige "Filozofija mode" (2005), "Filozofija zla" (2006), "Filozofija rada" (2012), "Filozofija slobode" (2013) i "Filozofija usamljenosti" (2017).
Pročitaj više
Dan(i) knjige u Geopoetici! 30% popusta na sva naša izdanja od 20. do 30. aprila
20.04.2024.
Pročitaj više
Predstava "Zvona i čini" Viktorije Čaplin u Beogradu
21.03.2024.
Geopoetika je o ovom velikom autoru i glumcu objavila 2014. godine knjigu “Svet pozornice / Svet filma Svetlosti pozornice” izvrsno opremljenu, u tvrdom povezu, koju potpisuje Dejvid Robinson. Čaplin je priču filma “Svetlosti pozornice” isprva zamislio kao kratki roman od trideset i četiri hiljade reči to jest oko sto strana, pod nazivom “Svet pozornice” (Footlights), koji se takođe nalazi u ovoj knjizi u kojoj je ujedno i prvi put objavljen, i to više od šezdeset godina od kada je napisan. Ovu knjigu ilustruju do tada neobjavljivani dokumenti i fotografije iz Čaplinovih arhiva, kao i istorijske fotografije iz sveta teatra kakav je bio u Čaplinovoj mladosti.
„Godine 1979. nastupali smo pod šatorom u Parizu – a Dejvid Robinson je objavio prikaz predstave u Tajmsu. Godinu dana kasnije sreli smo ga u studiju Riversajd u Londonu preko Džerija Epstina, pa smo ga povezali sa Unom Čaplin, koja je za njega otvorila vrata Čaplinove arhive. Dejvid Robinson je s vremenom postao jedan od najboljih i najinformisanijih Čaplinovih biografa. Njegovo duboko poznavanje istorije varijetea, cirkusa i vodvilja prirodno ga vodi ka filmu koji ovaj svet slika na tako živopisan način. Film i varijete su velike strasti Dejvida Robinsona... Nije čudo što su “Svetlosti pozornice” posebno privukle njegovu pažnju. Uvek su ga okruživale veličine poput Grimaldija, Malog Tiča, Vilijama Kloda Fildsa, Freda Karnoa, Harija Lodera, Groka i svih ostalih. Čarli se rodio u tom svetu, i iz njega je crpeo inspiraciju. Niko drugi ne bi mogao da nam ispriča priču iz pozadine filma “Svetlosti pozornice” tako kao Dejvid Robinson.“
Viktorija Čaplin i Žan-Batist Tijere, Cirque Invisible
U predstavi “Zvnona i čini” koja predstavlja poemu o ranama i pobuni igra Čaplinova unuka, Aurelija Tijere. Delo koje je osmislila, skrojila i odsanjala njena majka Viktorija Čaplin, ostavlja snažan utisak i širom otvara vrata psihe.
Knjiga “Svet pozornice / Svet filma Svetlosti pozornice” može da se kupi sa 20% popusta u knjižari Geopoetika u Ulici Laze Pačua ili preko sajta www.geopoetika.com, kao i u bolje snabdevenim knjižarama.
Pročitaj više
"Ruka u vatri" Staše Bajac u užem izboru za Nagradu "Laza Kostić"
20.03.2024.
Žiri u sastavu Milica Vučković, Goran Ibrajter i Vladimir Gvozden proglasiće dobitnika Nagrade "Laza Kostić" na Novosadskom sajmu 21. marta na otvaranju Dana Laze Kostića, kada biti i uručena nagrada.
Pročitaj više