Otvoreno pismo Ministarstvu kulture povodom izostajanja mera kulturne politike u izdavaštvu
10.11.2023.
Početkom ove godine, pre nego što su raspisani konkursi za podršku savremenoj kulturi, održan je sastanak predstavnika izdavačkih grupacija i Ministarstva kulture. Iako su izdavači, na osnovu analize stanja u kulturi i neophodnih mera kulturne politike, predložili i obrazložili obuhvatan program kulturne politike u izdavaštvu, Ministarstvo kulture je, umesto suštinskih, unelo samo kozmetičke promene u konkurse namenjene podršci izdavaštvu i književnim programima.
Otuda Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), pre nego što se u narednim nedeljama raspišu konkursi za podršku kulturi u 2024. godini, još jednom podseća na zahteve izdavačke zajednice, jer su oni u najboljem kulturnom i društvenom interesu.
1. Republički otkup knjiga
• Zahtevamo da budžet za Otkup knjiga bude udvostručen, jer je postojeći budžet prevaziđen i nedovoljan
• Zahtevamo proširenje sastava Komisije za Otkup knjiga na 7 članova različitih orijentacija i oblasti. Predlažemo da se Komisija proširi ljudima koji su stručnjaci – iz oblasti književnosti za decu, humanističkih nauka, srpske i svetske književnosti, kao i iz likovne i grafičke oblasti (oprema knjige)
• Zahtevamo transparentno objavljivanje spiska kandidata za članove Komisije, kako bi se na vreme ukazalo na eventualne propuste ili sukob interesa
• Zahtevamo da rad Komisije bude javan
• Zahtevamo da rabat za Otkup bude umanjen sa 40% na 30%
• Zahtevamo da na Otkupu mogu učestvovati samo prva izdanja knjiga objavljenih u godini Otkupa
• Zahtevamo da na Otkupu mogu učestvovati samo publikacije koje su odštampane u godini na koju se odnosi Otkup
• Zahtevamo da se kriterijumi, procedura i rad Komisije regulišu Pravilnikom o Otkupu, odnosno Pravilnikom o radu Komisije
• Preporučujemo da Otkup knjiga bude organizovan dva puta u toku jedne godine, predlažemo da to budu maj i oktobar.
2. Ravnomernija raspodela sredstava za kapitalne i prevodilačke projekte
• Zahtevamo uvećanje sredstava koja se dodeljuju za kapitalna izdanja i za prevođenje dela srpske književnosti na druge jezike
• Zahtevamo ravnomernost u raspodeli sredstava koja mora važiti za čitavu teritoriju Srbije, bez favorizovanja bilo koje političke posebnosti, ideološke orijentacije ili geografske celine.
3. Obavezni primerak i CIP
• Zahtevamo promenu Zakona o obaveznom primerku publikacija, u skladu s međunarodnim standardima i preporukama Uneska i Saveta Evrope, uz smanjenje broja obaveznih primeraka koje izdavači dostavljaju Narodnoj biblioteci Srbije i Matici srpskoj.
• Predlažemo umanjenje cene CIP-a ili kompenzaciju na osnovu broja dostavljenih obaveznih primeraka.
4. Sajam knjiga u Beogradu
• S obzirom na izmenjene okolnosti, predlog se nalazi u posebnom zahtevu koji je dodatak ovom pismu.
5. Međunarodni sajmovi knjiga
• Zahtevamo da se obezbede dodatna sredstva Ministarstva koja će pokrivati učešće na međunarodnim sajmovima, pre svega na sajmovima knjiga u Frankfurtu i Bolonji svake godine, uz mogućnost još jednog svetskog sajma godišnje, odabranog po aktuelnoj potrebi.
• Zahtevamo da se obezbede sredstva za nacionalni štand Srbije i obavezno učešće na regionalnim sajmovima knjiga: Zagreb, Podgorica, Sarajevo, Banjaluka.
6. Reprezentativnost udruženja
• Zahtevamo da se obnovi status reprezentativnih udruženja u izdavaštvu.
7. Unapređenje i zaštita izdavaštva
Predstavnici UPIS-a predlažu da se hitno započne rad na sledećim oblastima unapređenja i zaštite izdavaštva:
- digitalna transformacija
- rešenje problema piraterije
- priprema Zakona o izdavaštvu.
Dajući ove konkretne i ostvarljive predloge, UPIS smatra da je neophodno pokrenuti javni dijalog o kulturnoj politici u izdavaštvu kao posebno važnoj i, pokazalo se, veoma vitalnoj grani savremene kulture. Takav dijalog nije samo u interesu izdavaštva nego i u interesu ukupne savremene kulture i društva.
Udruženje profesionalnih izdavača Srbije obaveštava Ministarstvo kulture da će, zajedno s drugim asocijacijama izdavača, pisaca i prevodilaca, organizovati rad neformalne nadzorne grupe sačinjene od predstavnika izdavača. Nadzorna grupa će pratiti proces rada komisija zaduženih za pojedine konkurse koje raspisuje Ministarstvo kulture i izveštavati o rezultatima usvajanja naših predloga.
Rad ove grupe odnosiće se na sve javne aktivnosti i konkurse koji su vezani za izdavaštvo.
Upravni odbor Udruženja profesionalnih izdavača Srbije
Beograd, 10.novembar 2023.
Saopštenje Udruženja profesionalnih izdavača Srbije povodom rušenja i preseljenja Beogradskog sajma
10.11.2023.
Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) pozdravlja široki front institucija, udruženja i pojedinaca koji su podigli svoj glas protiv nastavka pustošenja Beograda i njegovih kulturnih dobara.
Primer planskog nestanka Beogradskog sajma knjiga sa urbanističke mape glavnog grada pokazuje svu upornost vlasti i nezasitog investitorskog lobija u pokušaju da se falsifikatima, manipulacijama, demagogijom, ukratko – političkim potezima na ivici kriminala, izbriše postojanje prošlosti i budućnosti i pravo na kulturni kontinuitet.
UPIS, kao esnafska izdavačka institucija, posebno naglašava nedopustivu ignoranciju donosilaca političkih odluka i njihovog sprovođenja na nivou republike i grada, a u ime arhitektonske i inženjerske struke, koja nije ni konsultovana, da se izmeštanjem Beogradskog sajma, 66 godina tradicije Međunarodnog beogradskog sajma knjiga – baci na poljanče za pikanje fudbala.
Nemušti planovi različitih nivoa prikazuju se građanima samo zarad zamućivanja suštinskih ideja koje stoje iza njih: razgraničavanje parcela hale 1 Beogradskog sajma od ostatka prostora pokušaj je da se sve druge hale sajma odvoje od prve, iako su jedinstvena arhitektonska celina, te da se time legalizuje i njihovo rušenje.
Priče oko toga da su svi važni sajmovi (knjiga) van centara gradova, pa i samih gradova, čista su neistina. Pariski Salon knjige je u centru prestonice, Londonski sajam je vraćen u Olimpiju – srce Londona, Pekinški sajam knjiga je takođe, posle neuspešnih godina ’provoda’ na livadi vraćen u okvire centralnih prstenova grada… Da, postoje i sajmovi knjiga van gradova, ali iz potpuno drugih razloga tamo postavljeni i tehnički i logistički savršeno organizovani (Lajpcig, Teheran, Kairo itd.). Ali valja primetiti da je Beogradski sajam knjiga jedan od najvažnijih među već pomenutim u Evropi (dugo je bio odmah iza Frankfurtskog) i da je taj argument softverski izuzetno važan. Ako bismo prešli na druge kontinente, samo bismo proširili iste primere: Njujorški sajam knjiga održava se u srcu Menhetna, ne u preriji, a sličan je slučaj i sa Kanadom – Kvebek i Toronto, kao i azijskim sajmovima knjiga.
UPIS smatra da su stručnjaci različitih vrsta u svom protivljenju ovom razaranju kulturnog nasleđa izrekli već dovoljno argumenata. Naš zadatak je da podsetimo javnost na čitaoce koji nisu samo kupci knjiga, već naslednici duhovnih vrednosti koje im izdavači donose. Čitaoci i posetioci upravo završenog Sajma knjiga su se kroz medije vrlo jasno izjasnili protiv rušenja i preseljenja ovog Sajma. U demokratski uređenoj državi, njihov glas, čak i bez ikakvog obrazloženja, bio bi dovoljan da ga nadležni organi poštuju i dosledno primene.
Kao jedan od najmasovnije posećenih sajmova u toku godine, Međunarodni beogradski sajam knjiga, na mestu na kojem je, kolevka je održavanja naših estetskih, kulturoloških i civilizacijskih vrednosti. Ne treba da bude i njihov grob.
Časni posao izdavača je da stvaraju knjige, a ne da učestvuju u njihovom uništavanju.
Upravni odbor Udruženja profesionalnih izdavača Srbije
Beograd, 10.novembar 2023.
Roman „Knjiga o bambusu“ Vladislava Bajca objavljen u Turskoj
10.11.2023.
Reč je o kultnoj knjizi ovog autora koja se i posle više od 30 godina od njenog prvobitnog izdanja i dalje objavljuje u Srbiji i svetu. Svojevremeno je ovaj naslov dve hiljaditih bio uvršten među dvadeset i pet najboljih romana decenije. Ovo je njegov jedanaesti jezik i sedamnaesto izdanje van Srbije.
Bajac je nedavno u Istanbulu na književnom festivalu ITEF predstavio publici roman u razgovoru sa književnom kritičarkom Ajčom Čakmak, koja je Knjigu o bambusu opisala kao „remek-delo“, a autora kao „živu legendu“.
Bajcu je na turskom jeziku pre nekoliko godina objavljen i roman Hamam Balkanija u izdanju kuće Abis, a u prevodu Ajle Hafiz-Kučukuste. Predstavljanje ove knjige imao je u Ankari i Istanbulu.
Pročitaj više
„Čaj na Zamaleku“ Borisa Miljkovića na arapskom jeziku
10.11.2023.
Ova knjiga, koju je Geopoetika objavila 2002, iste godine je dobila i Nagradu „Isidora Sekulić“.
Geopoetika je, inače, nedavno objavila i najnoviji Miljkovićev roman Duboka nostalgija.
Pročitaj više
Nagrada i Specijalno priznanje za izdavačku kuću Geopoetika na 66. Međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu!
29.10.2023.
Na 66. Međunarodnom beogradskom Sajmu knjiga Izdavačka kuća Geopoetika dobila je Nagradu za najboljeg izdavača koju dodeljuju akreditovani novinari. U izboru je učestvovao Novinarski žiri u kojem je bilo 23 novinara i 10 redakcija! Nagradu je primila direktorka Geopoetike Jasna Novakov Sibinović koja je tom prilikom izjavila:
Izuzetno nam znači ova nagrada posebno što je dobijamo u godini kada slavimo 30 godina postojanja, jer je to i 30 godina izuzetne saradnje sa novinarima, pa neka ova nagrada bude naša podrška novinarima koji prate kulturu, odnosno knjigu, budući da i oni prolaze kroz brojna iskušenja u svojim medijskim kućama. Ova nagrada pripada svim zaposlenima, autorima, prevodiocima, lektorima, dizajnerima... Posebno želim da istaknem tri pojma:geopetika, koja je koren i zajednička tačka svih naših knjiga, javnih nastupa, objava na društvenim mrežama, vizuelnog identiteta, što nas možda svih ovih godina i čini profilisanim izdavačem koji traje i opstaje što ni malo nije lako u oštroj konkurenciji naših dragih kolega; drugi pojam je ljubav, ona koju osećamo prema ovom poslu i prema knjigama i treća je odgovornost - prema svakoj odštampanoj reči u našim knjigama i prema greškama, jer ih je naravno bilo. Hvala našim čitaocima koji su uz nas svih ovih 30 godina!
Geopoetika je ove godine dobila i Specijalno priznanje za 30 godina postojanja po odluci žirija 66. Sajma knjiga.
"Mesečari" Dalibora Pejića u užem izboru za nagradu "Đuro Damjanović"
16.10.2023.
Nagrada se dodeljuje za najbolju knjigu u žanrovima koje je pisao Đuro Damjanović (roman, zbirka kratkih priča, poezija) objavljenu na srpskom jeziku u prethodnoj, odnosno 2022. godini, a dobitnik za ovu godinu je Ranko Preradović Deda za knjigu "Mastiljara stara".
Pročitaj više
Staša Bajac dobitnica nagrade "Borislav Mihajlović Mihiz"
30.09.2023.
U obrazloženju žirija, koji je ovu odluku doneo jednoglasno, stoji da je “Staša Bajac autorka koja, baš kao i sam Mihiz, deluje na više različitih polja, kao dramska spisateljica i scenaristkinja, potom kao pozorišna dramaturškinja, a od nedavno i kao autorka proze.”
Pročitaj više
Georgi Gospodinov i Vladislav Bajac u KC Grad
15.09.2023.
Cena ulaznica za ovaj događaj je 250 rsd i mogu se kupiti pre početka događaja na ulazu KC Grad.
U svojoj kratkoj poseti Beogradu, dobitnik ovogodišnje Međunarodne nagrade Buker za roman “Vremensko sklonište” (Geopoetika, 2023), Gospodinov, kao i Vladislav Bajac, nakon razgovora ( na bugarskom i srpskom; prevod obezbeđen), potpisivaće svoje knjige koje će moći da se kupe na licu mesta po promotivnim cenama. Svi oni koji su sprečeni da dođu na događaj (očekivano trajanje sat i po, do dva), po njegovom završetku mogu kupiti knjige i dobiti potpise pisaca.
Novo izdanje knjige „Putopisni dnevnici“ povodom 100 godina od rođenja Miće Popovića
05.09.2023.
U utorak 5. septembra u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, povodom 100 godina od rođenja Miće Popovića biće otvorena velika izložba njegovih dela pod nazivom „Mića Popović, slikarstvo permanentne pobune“. Tim povodom Geopoetika je upravo objavila novo izdanje njegove knjige “Putopisni dnevnici” (Geopoetika, prvo izdanje 2006), koja sadrži i crteže ovog poznatog slikara, pisca, likovnog kritičara, reditelja i akademika.
Pročitaj više