Ajfer Tunč je rođena 1964. godine u Adapazaru. Završila je fakultet političkih nauka na Istanbulskom univerzitetu, a još tokom studija počela je da objavljuje tekstove u časopisima za književnost i kulturu. Na konkursu za najbolju priču „Junus Nadi", koji je 1989. godine organizovao dnevni list Džumhurijet, učestvovala je sa pričom„Tajanstvena" i osvojila prvo mesto. Od 1999. do 2004. godine radila je kao urednica u izdavačkoj kući (Yapı Kredi Yayınları). Njena knjiga životnih iskustava pod nazivom Ako ste slobodni, moji roditelji će vas posetiti / Naš život sedamdesetih (2001) pobudila je veliko interesovanje čitalaca, osvojila je međunarodnu nagradu „Balkanika" za 2003. godinu i prevedena je na šest balkanskih jezika. Scenario pod naslovom Oblak u vazduhu koji je Ajfer Tunč napisala 2003. podstaknuta novelama Saita Faika, pretočen je u film i prikazan na Turskoj radio televiziji. Ajfer Tunč je takođe autorka knjiga Prijatelji iz pećine (priče, 1996), i Drevni hotel (priče, 2006), tekstova o životu stvarnih ličnosti To nazivaju životom (2007), elektronske knjige Vreme podeljeno na slova, studije Dvolična seksualnost (sa Ojom Ajman, 1994), kao i romana Devojka sa naslovne strane (1992), Pogrešno prepričana kratka istorija jedne ludnice (2009), Noć zelene vile (2010, Geopoetika, 2013), Suzanina beležnica (2011), Svetski bol (2014, Geopoetika, 2021), Ljubavnici su ludi ili Pismo-glava (2018) i Osman (2020).
