Ova knjiga je ljubavno „zbogom", upućeno telu kao najkrhkijem i najdragocenijem sasudu čovečnosti, koje se sve više preliva u kapacitet virtuelne memorije, u univerzum znakova, brojki, programa i algoritama.
Čovek jeste razum, uronjen u stihiju dodira, zbližavanja, opipavanja, prodiranja, želja, žudnji, uživanja i - plotski se čisti od plotske nečistoće. Čovek na fonu mašina koje misle, kiborga, androida i drugih oblika veštačkog uma je, pre svega - homo haptikos i homo eroticus. Još je neizvesno kako će - i da li će - biti ostvareni projekti veštačkog uma, ali već sada je očigledno da se, u kontrastu sa njima, čovek određuje kao prirodan um, pri čemu se akcenat prenosi na pojam „prirodan", odnosno na prirodno otelovljen. Upravo ti „konzervativni" i „nostalgični" aspekti telesnosti, koji su najspecifičniji za čovekovo biće u noosferi, i jesu u žiži rada Mihaila Epštejna.
Grigorij L. Tuljčinski, Iz Predgovora
Mihail Naumovič Epštejn - književnik, filozof, kulturolog, esejist, profesor teorije kulture i ruske književnosti na univerzitetu „Emori" (Atlanta), član ruskog Pen-kluba i Akademije ruske savremene književnosti, rođen je 1950. godine u Moskvi. Diplomirao je na Filološkom fakultetu MGU (1972). Autor je sedamnaest knjiga i više od četristo članaka i eseja, preveden je na četrnaest jezika.
Tokom 1970-ih godina učestvovao je u radu sektora za teorijske probleme Instituta za svetsku književnost u Moskvi i predavao književnost na moskovskim fakultetima. Osamdesetih godina bio je osnivač i rukovodilac interdisciplinarnih udruženja humanističke inteligencije u Moskvi: „Klub esejista", „Slika i misao" i „Laboratorija savremene kulture."
Od 1990. g. živi i radi u SAD, kao profesor univerziteta Emori, gde drži kurseve: „Zapadni i ruski postmodernizam", „Semiotika i poetika", „Uvod u teoriju književnosti", „Religija i filozofija u Rusiji", „Dostojevski", „Globalna kultura i budućnost humanističkih nauka."
Objavljene knjige: Paradoksi inovacije. O književnom razvoju XIX-XX veka (Moskva, 1988); Priroda, svet, riznica vasione...Sistem pejzažnih slika u ruskoj poeziji (Moskva, 1990); Vera i lik. Religiozno nesvesno u ruskoj kulturi XX veka (Nju Džersi, 1992); Očinstvo (Nju Džersi, 1992); Novo sektaštvo (Masačusets, 1993; Moskva, 1994); Velika Sova (Njujork, 1994; Bahrah-Moskva, 2006); Na granicama kultura: rusko-američko-sovjetsko (Njujork, 1995); Bog detalja (Njujork, 1997; Moskva, 1998); Postmoderna u Rusiji: književnost i teorija (Moskva, 2000); Postmoderna u ruskoj književnosti (Moskva, 2005); Filozofija mogućnog (SPb, 2001); Projektivni filozofski rečnik: novi termini i pojmovi (CPb, 2003); Znak beline. O budućnosti humanističkih nauka (Moskva, 2004); Svi eseji (u dva toma): Iz Rusije (1970-1980), Iz Amerike (1990-2000) (Jekatarinburg, 2005); Reč i ćutanje. Metafizika ruske književnosti (Moskva, 2006); Filozofija tela (SPb, 2006); Amerosija. Izabrani eseji (Moskva, 2007); Poezija i stihija (Bahrah-Moskva, 2007)
