Ovogodišnji gost Geopoetike na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu bio je mađarski pisac Peter Zilahi, čiju je knjigu "Tri plus 1" Geopoetika nedavno objavila u okviru edicije Geopoetika. Ako bismo veštinu pisanja definisali kao manipulaciju čiji zbir čine znanje, poetika, međužanrovsko preplitanje, uz talenat svakako - dobili bismo ono što je pred nama: tekstove Petera Zilahija. U zavisnosti od ugla posmatranja, oni mogu biti čista književna proza, putopisi, duhoviti i samoironični eseji, angažovani sociopolitički pamfleti, mitološki osvrti… I sve to zajedno. A mogu biti i zvučna kulisa samoj ličnosti autora. Da li ste ikada slušali Petera Zilahija kako naizust, suvereno, šarmantno, na bini, izgovara svoju prozu (ne poeziju!)? Niste? Trebalo bi. I kada se čita i kada se gleda, Zilahi je moderniji i mlađi no što jeste. Peter Zilahi (Péter Zilahy) je rođen 1970. godine u Budimpešti, gde je paralelno studirao filozofiju, antropologiju, istoriju, lingvistiku i engleski jezik. Zapažen od strane kritičara kao veoma svestran pisac, svojevrsni renesansni čovek i umetnik-skitnica na kakvog je moderna Evropa dugo čekala, ovaj autor piše na mađarskom i engleskom, a njegovi tekstovi su prevođeni na desetine jezika. On nije samo autor proze i poezije, već i performer koji pri scenskim nastupima govori svoju prozu. Od 2008. godine izveo je niz performansa širom sveta, među kojima je jedan od zapaženijih bio nastup pred 840 ljudi na Brodveju. Poznat je i po upotrebi fotografije i interaktivnih medija pri performansima, jednako kao i po neobičnom, vrcavom i duhovitom, naizgled frivolnom i laganomladalačkom stilu i tematici u svojim knjigama, te ga je vrlo teško svrstati u bilo koju struju savremene mađarske književnosti. Predavao je savremenu mađarsku književnost i film na ekonomskom i tehnološkom fakultetu u Budimpešti (1995-1998), a 2001. je kao predavač gostovao na Univerzitetu u Njujorku i na Tisch School of the Arts, gde je držao časove kreativnog pisanja. Učestvovao je na brojnim protestima u istočnoj i centralnoj Evropi (u Mađarskoj, Čehoslovačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Istočnoj Nemačkoj, Rusiji) i nekoliko godina kasnije u Jugoslaviji i Albaniji. Njegove pesme se 1996. godine pojavljuju u državnim srednjoškolskim udžbenicima, ali i na zidovima podzemne železnice kao deo projekta predstavljanja savremenog književnog stvaralaštva na javnim mestima. Veliki broj njegovih pesama je 2004. godine objavljen na sajtu www.lyrikline.org u prevodu na više svetskih jezika. Njegova zbirka pesama Statua pod belim plaštom, spremna da skoči (1993) dobila je nagradu Zsigmond Móricz u Budimpešti. Od 1997. do 1999. godine je bio glavni urednik mađarskog onlajn magazina za savremenu književnost - Link, a od 1998. godine je glavni urednik edicije The World Literature u JAK Books International Series (1998-2002) čije je ime promenjeno u Gondolat Publishers (2002), gde je radio na objavljivanju prevoda najboljih mladih savremenih autora iz celog sveta, između ostalog Ijana Makjuana, Viktora Peljevina, Dženi Erpenbek... Zilahi je autor popularne knjige Poslednji prozor žirafa, objavljene 1999. godine (kod nas u prevodu Arpada Vicka), koja je prevedena na 27 jezika, a koju je na engleski preveo Tim Vilkinson, prevodilac dela Nobelovca Imrea Kerteša. U Ukrajini je 2003. godine, ova knjiga proglašena za knjigu godine i smatrana priručnikom revolucionara u okviru Narandžaste revolucije u Kijevu. Delo osvetljava apsurd u koji ljudska svakodnevica zapada u diktatorskim režimima, a interesantan podatak je da se u knjizi pominju i protesti u Beogradu 1996/1997. godine. Kreirana je i CD-ROM verzija ove knjige, predstavljena na frankfurtskom Sajmu knjiga 1999. godine, koja za cilj ima da istraži potencijal ukrštanja književnosti sa novim medijima. Kombinovanjem teksta, zvuka i slike, Zilahi uvodi nov žanr - interaktivni književni film. Disk je specifičan spoj autorovih uspomena iz detinjstva i istorije Istočne Evrope, gde se činjenice prepliću sa fiktivnim elementima, a osmišljen je kao svojevrsni prozor laicima u ovaj deo sveta. Autor će i nadalje, zajedno sa 2-8 glumaca, predstavljati ovaj projekat u ukupno 28 zemalja sveta, između ostalog na lokacijama poput Berliner Ensemble, The Kitchen New York, Sziget Budapest, The New Tretyakov Moscow, India International Centre Delhi, The National Library and Archives of Canada i Covent Garden u Londonu. Zanimljivost vezana za knjigu je da je jedan rok-bend preuzeo njeno ime, a za disk ta da je Zilahiju 2002. javljeno da je čak 40.000 piratskih kopija pomenutog diska napravljeno na Balkanu. Poslednji prozor žirafa je postao i radio drama 2000. godine, koja je osvojila nagradu Mađarskog radija u svim kategorijama, da bi naredne godine postala i hit radio drama u Nemačkoj, gde je emitovana na osam glavnih radio stanica u zemlji. Njegovo prvo prozno delo napisano na engleskom objavljeno je u Observeru 2008. godine. Od tada redovno piše za vodeće svetske listove Njujork Tajms, Gardijan, Frankfurter algemajne cajtung, Fajnenšal Tajms, El Pais i mnoge druge. Svoje fotografije izlagao je na raznim mestima poput Ludwig Muzeum u Budimpešti, Neuer Berliner Kunstverein, Cruise Terminal Amsterdam, Harvestworks Broadway NY, Sarajevo Biennale, Mantova Cloister Benedictine, Mousonturm Frankfurt, IFA Galerie Berlin. U okviru stipendijskog boravka u Rimu 2005. godine, koji mu je dodelilo Mađarsko ministarstvo kulture, učestvovao je u organizovanju Lige pisaca - pokreta koji za cilj ima da na vrlo unikatan način okupi na stotine evropskih pisaca, koji će učestvovati u Fudbalskom prvenstvu evropskih autora. Na šampionatu u Beču 2008. upravo je Zilahi postigao najveći broj golova. U maju 2007. godine, njegov pozorišni komad Der lange Weg nach nebenan (Dug put u susedstvo), izveden je u teatru Volksbühne u Berlinu, a potom i u Lajpcigu, Štutgartu, Vajmaru i Dizeldorfu. Nakon uvođenja kontroverznog zakona o medijima u Mađarskoj 2011. godine, objavio je nekoliko članaka u Njujork Tajmsu, Gardijanu i FAZ-u zbog kojih je primio veoma ozbiljne pretnje. Peter Zilahi danas živi u Budimu, piše novi roman, a ove godine je više puta bio gostujući predavač na nekoliko australijskih univerziteta. Šta su neki od uglednih novinara i časopisa iz celog sveta rekli o Peteru Zilahiju: "Veseo roman... Zilahi ispoveda celu jednu generaciju." Times Literary Supplement "Neodoljivo izmiče bilo kakvoj kategorizaciji..." Time Out Magazine "Blistavi brilijant, braćo... Zilahi izmišlja nove forme." The Verb', BBC Radio 3 "Rasplinuti narativ podseća na stvaralaštvo Zebalda... Zilahijev izraz je možda smešan, ali uvek sirov i direktan: udaljeni vapaj iz nostalgične supe kojom je često prelivana avet iz 1968." The Independent "Iako pre svega pesnik, Zilahi piše jasno i ekonomično." Daily Telegraph "Intrigantna mešavina srednjeevropske anksioznosti, Montija Pajtona i Tristrama Šendija." The Economist "Ne samo kvalitetna književnost, već i vizuelna gozba." BBC, The Romantic Road, Julian Evans "U pogledu inventivnosti, entuzijazma i svega onoga što obuhvata, Zilahijev glas evocira Pinčona." Context Magazine "Peter Zilahi je novo lice Evrope. On je pesnik, fotograf, performer i svestrani renesansni čovek 21. veka." Ottawa Citizen Program gostovanja Petera Zilahija: U petak 26. oktobra u 19 časova u sali "Borislav Pekić" Beogradskog sajma, ovogodišnji gost Geopoetike, mađarski pisac Peter Zilahi, predstaviće svoju knjigu "Tri plus 1". Na promociji će govoriti Marko Čudić, prevodilac i docent na Odseku za hungaristiku Filološkog fakulteta u Beogradu, Vladislav Bajac, glavni urednik Geopoetike i Peter Zilahi, koji će i čitati odlomke iz knjige. U subotu 27. oktobra od 17 časova na štandu Geopoetike u areni Hale 1 Beogradskog sajma, Peter Zilahi će potpisivati svoje knjige i družiti se sa čitaocima.

Ovogodišnji gost Geopoetike na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu bio je mađarski pisac Peter Zilahi, čiju je knjigu "Tri plus 1" Geopoetika nedavno objavila u okviru edicije Geopoetika.