U nedelju 21. oktobra, na dan otvaranja 57. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, Geopoetika je objavila tri nova naslova: "Kosmopolita" Aleksandra Genisa, "Zoja" Mire Otašević i "Priče o gospodinu Kojneru" Bertolta Brehta. "Kosmopolita, Knjiga filozofskih putovanja", Aleksandar Genis (edicija Geopoetika, prevela s ruskog Mirjana Grbić) Čitaoci u Srbiji imaju privilegiju da, sada već decenijama, dosledno prate kreativni put Aleksandra Genisa, jednog od najzanimljivijih mislilaca i esejista proteklog i ovog veka. Geopoetika je do sada objavila šest njegovih knjiga, na više od hiljadu strana. Ova, sedma, pridodaje zbiru još tri stotine stranica. Ali važnije od brojeva, jeste naše svedočenje o Genisovoj sposobnosti da iz godine u godinu, iz knjige u knjigu, pokazuje sposobnost ljudskog uma da nezaustavljivo napreduje. Genis nas osvaja svojim neodoljivim esejističkim talentom. On nas zapljuskuje obrazovanjem, znatiželjom, vrcavošću, disciplinovanom razularenošću, jetkošću s merom, mudrošću s humorom. Taj britki um jeste spoj misli Dalekog istoka, „običnog“ istoka, Evrope i Dalekog zapada. Samim tim, na ivici je svevidećeg. Ne i svemogućeg. Ali, zato je sa ove strane toplog, humanog i vrhunskog književnog jezika. „Kosmopolita“ je delo građeno za srpsko izdanje, kao i većina prethodnih Genisovih knjiga, objavljenih u Geopoetici. I opet je svetska premijera. Ova filozofska putovanja pravo su slavlje u čast čovekovoj umetničkoj i filozofskoj spoznaji sveta, počev od uvodne „Poetike putovanja“ do tekstova o Japanu, Americi, Rusiji i voljenoj Srbiji. Dobar je osećaj kada čitalac može da kaže kako ima svetskog i svog pisca u jednom. "Zoja", Mira Otašević (edicija Svet proze) Kao da razvija fotografski fim, prolazeći kroz sve stupnjeve procesa u kojem se kombinuju svetlost i hemija, da bi se došlo do jednog jedinog svetlosnog zapisa o prolaznosti – tako Mira Otašević plete (još jednu) priču o dvadesetom stoleću. Kroz sudbine žena, koje vezuje na različite načine bavljenje fotografijom, koristeći se tim medijem kao nekom vrstom vizuelne potke, prelama se dvadeseti vek i lome se njihovi životi: od privida pariskog spokoja do početka tridesetih godina dvadesetog veka, preko polja smrti Španskog građanskog rata, pošasti Drugog svetskog rata i rata u Vijetnamu, preko pobune 1968, Bliskog istoka, do jugoslovenske tragedije i Sarajeva devedesetih godina minulog veka. Mnoga imena su stvarna (Berenis Abot, Vivijan Majer, Robert Kapa, Aragon, Suzan Zontag, Anri Kartje-Breson, Dajan Arbus) kao i događaji i iskustva, ali su, ipak, samo povod i faktografsko pokriće za jedno zgusnuto i upečatljivo putovanje kroz prošlo stoleće, povest umetničke avangarde, ali i uranjanje u unutrašnje, intimne prostore isprepletanih života žena i muškaraca o kojima piše Mira Otašević. Mira Otašević će potpisivati svoje knjige i družiti se sa čitaocima na štandu Geopoetike (Arena, Hala 1) u sredu, 24. 10. 2012. od 18.00. "Priče o gospodinu Kojneru", Bertolt Breht (edicija Retro premijere, preveo s nemačkog Dragan J. Ristić) "Priče o gospodinu Kojneru" potiču iz fascikle koja je decembra 2000. godine pronađena u Cirihu, u ostavštini autorke dokumentarnih filmova Renate Mertens-Bertoci. Ta fascikla sadrži 88 listova sa 132 teksta, uglavnom o gospodinu K. Izdanje koje je pred nama identično je originalnom, premijernom nemačkom, koje takođe nosi podnaslov „Ciriška verzija“. No, ono što ovo izdanje čini posebnim, i svrstava ga u ediciju Retro premijere, jeste petnaest tekstova koji se po prvi put u svetu pojavljuju 2004. godine, a sada i na srpskom jeziku. Breht se tokom celokupnog književnog i pozorišnog rada dosledno i neumorno bavio pitanjima građanske odgovornosti, stvarao društveno angažovane komade koji i dan-danas imaju uticaja na najznačajnije savremene umetnike i donosio novine na polju teorije. Priče o gospodinu Kojneru nastale su između 1920. i 1950, u istorijski turbulentnom periodu u kojem je Breht bio u konstantnoj borbi sa nacističkim režimom, a gospodin K. predstavljao mu je alter ego, masku, lik kroz koji progovara. Iako šaljive i koncizne poput zen priča, ove crtice otkrivaju provokativna zapažanja o nemačkom čoveku, religiji, moralu, kapitalizmu. Čitanje ovih filozofičnih, a opet pitkih i šaljivih slika je poput dešifrovanja kodirane poruke – one su višeslojne i duboke, pa prazan prostor na papiru koji ostaje ispod teksta sugestivno navodi čitaoca na dalje razmišljanje, pa i na upisivanje sopstvenog iskustva.