Šesti roman makedonskog pisca Emisa Lafazanovskog "Istorija ljudi koji pomreše od straha" pojavljuje se pred našim čitaocima u izdanju Geopoetike. Lafazanovski koji je 1961. rodjen u Rumuniji, prevodi sa rumunskog i trenutno je predsednik makedonskog PEN centra. Piše, pored romana, kratke priče i eseje o književnosti kao i studije iz književno-antropoloških oblasti. Njegovo ime nije nepoznato srpskim čitaocima jer je "Geopoetika" 2013. objavila njegov roman "Hrapeško" a nedavno je predstavila drugi roman - "Istorija ljudi koji pomreše od straha". Tema ove knjige je danas veoma aktuelna jer se bavi svakodnevnim životom grupe emigranata koji su stigli u Skoplje tražeći politički azil 1970. godine kada je SFRJ važila za jednu od najliberalnijih socijalističkih zemalja i bila lider nesvrstanog sveta pa su u njoj sreću Čeh, ČiIeanac, Grk, Koreanac... Junaci romana se suočavaju su problemima koji pogadjaju njihove porodice, sa strahom da će biti prognani, sa nedostatkom prostora jer su smešteni u stare barake i svim drugim egzistencijalnim problemima sa kojima se sreću i emigranti koji danas krstare Evropom. Ovaj autor zastupljen je u antologijama makedonske kratke priče objavljenim u Francuskoj, Madjarskoj, Nemačkoj, Rusiji, SAD. Lafazanovski je čitaocima poznat po svom posebnom stilu i roman "Hrapeško" bio je nominovan kao predstavnik Makedonije za nagradu "Balkanika" 2006. godine. Srpsko izdanje "Istorije ljudi koji pomreše od straha" je prvi prevod na neki strani jezik.