DEJANU TIAGU STANKOVIĆU URUČENA NAGRADE ZADUŽBINE BRANKA ĆOPIĆA

05.08.2021.

U četvrtak, 29. septembra 2016. godine Dejanu Tiagu Stankoviću je uručena Nagrada iz Fonda Zadužbine Branka Ćopića za dela visoke umetničke vrednosti objavljena u 2015.godini. Stankoviću je ova nagrada pripala za roman „Estoril“ u izdanju izdavačke kuće Geopoetika iz Beograda...

U četvrtak, 29. septembra 2016. godine Dejanu Tiagu Stankoviću je uručena Nagrada iz Fonda Zadužbine Branka Ćopića za dela visoke umetničke vrednosti objavljena u 2015.godini. Stankoviću je ova nagrada pripala za roman „Estoril“ u izdanju izdavačke kuće Geopoetika iz Beograda. Nagrada je trebalo da bude dodeljena 16.juna, ali je zbog iznenadne smrti predsednika Upravnog odbora Zadužbine Branka Ćopića, akademika Svetozara Koljevića, svečanost odložena za septembar. Obrazloženje žirija o romanu „Estoril“  pisao je upravo Svetozar Koljević i mada je ono napisano na 14 strana, za potrebe današnjeg uručenja akademik Nada Milošević Đorđević pročitala je samo odabrane odlomke, koji se završavaju sledećom rečenicom: „Ovo delo je izuzetan roman, šarolika slika puteva i stranputica svakojakih bespomoćnika i moćnika, uhvaćenih u mreže stvarnih i izmišljenih zbivanja u Portugaliji u vreme Drugog svetskog rata.“ Dejan Tiago Stanković je primio nagradu u prepunom Salonu Kluba SANU, uz prisustvo brojnih uglednih zvanica iz kulturnog i javnog života, akademika i novinara. U svom govoru je istakao da mu je izuzetna čast što nagrada nosi ime Branka Ćopića uz čija je dela naučio da čita, kao i što nagradu dodeljuje SANU. Svoj govor je posvetio aktuelnoj temi „odlivu mozgova“, a završio je ovako: Što ovo društvo bude bliže idealu blagostanja, stabilnosti i meritokratije, to će manje naše dece odlučivati da odu i više će se naših odsutnih zemljaka pridružiti našim naporima za boljitak. Verujem da im treba pružiti priliku da svoje znanje i sposobnosti ovde primene. Verujem da ih se valja pažljivo saslušati osobito kada donose nove i drugačije ideje. Ovo priznanje ukazano meni, kao iseljeniku koji dugi niz godina ne živi ovde, je znak da je tako nešto moguće.“