Razgovor o knjizi Slobodana Despota "Med" u kojem će učestvovati Mirjana Bobić Mojsilović, Dragoslav Bokan, Vesna Kapor i autor, biće održan u maloj sali SKC-a u sredu, 17. aprila, u 19 časova.Roman „Med“ objavljen je na francuskom jeziku 2014. kod Galimara, u najprestižnijoj ediciji francuske književnosti, a iste godine Geopoetika objavljuje roman na srpskom jeziku.Roman je zasnovan je na čudesnoj istinitoj priči iz vremena pada Krajine 1994. godine. Priča o složenim srpsko-hrvatskim odnosima, ali pre svega o strahu i junaštvu, generacijskim sukobima i utvarama koje opsedaju učesnike i žrtve građanskih ratova.
"Počev od sugestivne uvodne rečenice („Postoje zemlje u kojima su autobusi dugovečniji od granica“), pa sve do pamtljivog završnog slogana („Svaki nam se potez računa“), ovaj kratki roman Slobodana Despota čita se takoreći u dahu.U taj produženi čitalački dah na svoj način stali su, međutim, celi životi, istorije, kulture: očevi i sinovi, netrpeljivosti i privrženosti, Srbi i Hrvati, ravnodušna Evropa i ostrašćeni Balkan, spasilačke pustolovnosti i domaćinske marljivosti, novi regionalni i stari svetski ratovi, ratni profiteri i mirnodopski gubitnici, nepopravljivi vojnici i nesebične isceliteljke... Sve to, i još malo više, donosi ova jezgrovita i upečatljiva pripovest o pokušajima duševnog razabiranja nakon političkog rastakanja države koja postoji još samo u uspomenama i knjigama.Ali Med je knjiga koja ne živi tek od uspomena. To je, naime, i jedan od ne tako brojnih postjugoslovenskih narativa iza kojih ne ostaje „licitarski“ sladak ili pak „pelinovski“ gorak utisak u pamćenju. Pripovedajući o onome što je skoro svako od nas iskusio, jednako kao i o onome što je malo ko preživeo, Slobodan Despot uspeva da svoje raskućene i raspamećene junake dovede do mesta sa kojeg će probati da nauče kako ponovo zajedno da zakorače u život. Sve preko toga vodilo bi u postapokaliptičnu bajku, sve ispod – u samosažaljivu tužaljku.Stoga i naslov ovog romana označava sasvim odgovarajuću „formulu“ za njegovo razumevanje: reč je o nekoj vrsti katarzično lekovitog „ekstrakta“ iz godina koje su nepovratno otišle u barut i bes."Tihomir Brajović