Kineski pisac Han Šaogung gost u srpskom Klubu čitalaca kineske književnosti

17.11.2022.

Han Šaogung, jedan od najpoznatijih savremenih kineskih književnika, govorio je 14. novembra 2022. godine o svom romanu „Rečnik mesta Maćao“ preko video-linka u Klubu čitalaca kineske književnosti – Srbija. Ovo je treći susret sa čitaocima koji organizuju „Geopoetika“ i najveći kineski izdavač „Kineske publikacije“ pod pokroviteljstvom Udruženja kineskih književnika NR Kine u cilju boljeg razumevanja stvaralaštva kineskih autora.

Predstavljajući Han Šaogunga kao dobitnika više kineskih i međunarodnih književnih nagrada, profesorka Filološkog fakulteta Mirjana Pavlović je istakla da je roman „Rečnik mesta Maćao“ (Geopoetika, 2017) smeo i uspešan književni eksperiment sa formom rečnika. „Pisac koristi dovitljive, često duhovite jezičke igre pomoću kojih živopisno predstavlja mentalitet Kineza i otpor običnog čoveka za vreme Kulturne revolucije, kada se život svodio na puku borbu za opstanak“, zaključila je Pavlović. 

Han Šaogung je nadahnuće za svoj roman dobio još davnih sedamdesetih godina prošlog veka kada je po završetku srednje škole poslat da živi i radi u selu na severu provincije Hunan, gde se suočio sa poteškoćama da razume lokalni dijalekat. „Tada sam shvatio da je jezik ponikao iz života i da se s vremenom oblikuje u skladu s ljudskim iskustvom. Reči u tom smislu predstavljaju vrata, neku vrstu ulaza koji nas vodi u jedan skriveni svet i istoriju, a mi ponekad, poput detektiva, pokušavamo da otkrijemo priču koja se krije iza određene reči. Stoga sam poželeo da napišem roman u kom će jezik biti jedan od likova. Hteo sam da opišem kako reči nastaju i rastu, kako se menjaju, kako su se venčale i kako su umrle“, istakao je kineski pisac. 

Govoreći o rečničkoj strukturi svog romana, Han Šaogung je istakao da su ga na pisanje u toj formi podstakla filozofska razmišljanja o jeziku u Evropi šezdesetih godina prošlog veka, kao i bogat žanrovski preplet u tradicionalnoj kineskoj književnosti. „Onog trenutka kada sam odlučio da tako napišem svoj roman, osetio sam veliku slobodu, jer sam na taj način odbacio stege forme klasičnog romana koji ima svoja posebna pravila i zahteva određeni stepen dramatizacije zapleta“, rekao je Han Šaogung. Kineski pisac je, međutim, ispričao i anegdotu o tome kako je u vreme kada je roman 1996. godine prvi put objavljen u Kini, u nekim knjižarama stavljen na police predviđene za rečnike i jezičke priručnike. 

Zahvalivši se Han Šaogungu na predavanju, glavni urednik „Geopoetike“ Vladislav Bajac je objasnio da je imao dva razloga za objavljivanje ove sjajne knjige. Kao izdavač, odmah je shvatio da je takvo istraživanje jezika vrsta eksperimenta koja je sadržana u samoj strukturi romana, dok je kao pisac bio privučen daoističkim i budističkim filozofskim, književnim i jezičkim nasleđem učitanim u tkivo knjige. Bajac je istakao da će „ovaj roman živeti u budućnosti jer pokazuje da je jezik živo biće koje će menjati svoj život zahvaljujući Han Šaogungu i njegovim čitaocima“.

Zoran Skrobanović, profesor Filološkog fakulteta i prevodilac „Rečnika mesta Maćao“, koji je za izvanredan prevod te knjige dobio nagradu „Miloš Đurić“ za najbolje prevedeni roman 2018. godine, naglasio je da se u taj roman odmah zaljubio čim ga je prvi put pročitao, jer se bavi jezikom, prevođenjem i sposobnošću ljudi da se međusobno razumeju. „Osetio sam posebnu bliskost prema ovom romanu zato što je Han Šaogungov književni jezik vrlo jasan i precizan i zaista sam uživao dok sam ga prevodio“, rekao je Skrobanović. On je za ovu knjigu napisao i izvanredan pogovor, takođe u obliku rečnika, ali ovog puta prevodioca.  

Han Šaogungovo predavanje zainteresovano je pratila neobično brojna publika, koja je čuvenom kineskom autoru postavila nekoliko pitanja i tako podstakla zanimljiv razgovor o promenama u jeziku i načinu pisanja. Događaj je odlično i vešto konsekutivno prevodila dr Ana Jovanović sa Filološkog fakulteta.