Vladislavu Bajcu uručena nagrada "Stefan Mitrov Ljubiša"

08.07.2025.

Vladislavu Bajcu je na svečanom otvaranju 39. izdanja festivala Grad teatar na Trgu pjesnika u budvanskom Starom gradu uručena prestižna nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 2024/2025. godinu.

Nagradu, koja se dodeljuje za izuzetno književno stvaralaštvo i doprinos savremenoj književnosti, Bajcu je uručila direktorka JU Grad teatar Milena Lubarda Marojević kao priznanje za njegov bogat opus i autentičan doprinos srpskoj i regionalnoj književnosti.

Pored dobitnika nagrade “Stefan Mitrov Ljubiša”, gosti Trga pjesnika bili su i članovi žirija za dodelu nagrade prof. dr Tatjana Đurišić, prof. dr Vesna Goldsvorti i predsednik žirija prof. dr Zoran Paunović koji je saopštio obrazloženje nagrade.

“Premda se u književnosti prvi put oglasio kao pesnik daleke 1972. godine i to poezijom koja je ubedljivo ukazivala na darovitost svog tvorca, Bajac će u potonjim decenijama svoj književni ugled graditi prevashodno kao prozni pisac u čijem se pripovedačkom opusu na umetnički plodotvoran način prepliću istočna i zapadna kulturna tradicija, prošlost i sadašnjost, imaginacija i stvarnost, pri čemu iz njihovog skladnog sazvučja izrasta sasvim osobena, moćna i upečatljiva umetnička vizija. Snaga te vizije, postojano je obilježje opusa našeg laureata još od njegovih ranih zbirki pripovedaka”, rekao je Paunović i dodao da je odluka žirija bila jednoglasna.

“Odluka je nesumnjivo potkrepljena i ugledom koji je Vladislav Bajac izgradio kao izdavač, prevodilac i kritički mislilac, čija se reč uvek s pažnjom osluškuje i duboko poštuje. Stoga izražavamo u ime čitavog žirija iskreno zadovoljstvo zbog toga što se nizu istaknutih književnih stvaralaca, koji su tokom minule tri decenije poneli nagradu 'Stefan Mitrov Ljubiša', danas priključuje Vladislav Bajac kao laureat koji će, uvereni smo, značajno doprineti daljem podizanju ugleda ove međunarodno priznate i visoko vrednovane književne nagrade kojom se Grad teatar, Budva i Crna Gora s mnogo razloga ponose”.

Bajac je istakao da nagradu nikako nije očekivao jer je mislio da prevazilazi njegovu normalnost ili skromnost.

“Ali, drugi su o tome odlučivali i kad se čovek nađe u ovoj situaciji i ako je iole normalan, onda je možda i lepše pričati o drugima nego o sebi. Jer to je uvek bilo teško, osim onoga kada se uhvatimo u koštac sa književnošću i počinjemo da otkrivamo sitne i krupne tajne faktografije i imaginacije. Sva sreća pa književnost ništa ne mora da dokazuje, može samo da pokazuje i da priča svoje priče koje su, kako ja vidim i znam, najveća moguća sloboda koju čovek može da doživi, a valjda taj razvoj, ako postoji u pisanju, onda je valjda i osvajanje te slobode, parcijalno, postupno, sistematsko i nikad osvojeno što je u suštini najvažnije. Jer taj put, kao što znamo, je suština. Nije stizanje na cilj”, rekao je Bajac.