Vesti

Novo sa makedonske književne scene

05.08.2021.

Šesti roman makedonskog pisca Emisa Lafazanovskog "Istorija ljudi koji pomreše od straha" pojavljuje se pred našim čitaocima u izdanju Geopoetike. Lafazanovski koji je 1961. rodjen u Rumuniji, prevodi sa rumunskog i trenutno je predsednik makedonskog PEN centra. Piše, pored romana, kratke priče i eseje o književnosti kao i studije iz književno-antropoloških oblasti. Njegovo ime nije nepoznato srpskim čitaocima jer je "Geopoetika" 2013. objavila njegov roman "Hrapeško" a nedavno je predstavila drugi roman - "Istorija ljudi koji pomreše od straha". Tema ove knjige je danas veoma aktuelna jer se bavi svakodnevnim životom grupe emigranata koji su stigli u Skoplje tražeći politički azil 1970. godine kada je SFRJ važila za jednu od najliberalnijih socijalističkih zemalja i bila lider nesvrstanog sveta pa su u njoj sreću Čeh, ČiIeanac, Grk, Koreanac... Junaci romana se suočavaju su problemima koji pogadjaju njihove porodice, sa strahom da će biti prognani, sa nedostatkom prostora jer su smešteni u stare barake i svim drugim egzistencijalnim problemima sa kojima se sreću i emigranti koji danas krstare Evropom. Ovaj autor zastupljen je u antologijama makedonske kratke priče objavljenim u Francuskoj, Madjarskoj, Nemačkoj, Rusiji, SAD. Lafazanovski je čitaocima poznat po svom posebnom stilu i roman "Hrapeško" bio je nominovan kao predstavnik Makedonije za nagradu "Balkanika" 2006. godine. Srpsko izdanje "Istorije ljudi koji pomreše od straha" je prvi prevod na neki strani jezik. 

Radno vreme u toku praznika

05.08.2021.

Dragi čitaoci,Obaveštavamo vas da naš klub čitalaca Kuća za čitanje zbog praznika neće raditi u ponedeljak i utorak, 15. i 16. februara.

Popusti povodom Dana zaljubljenih

05.08.2021.

Dragi čitaoci,Bliži se Dan zaljubljenih i tim povodom smo za vas pripremili popust od 30% na najveći broj izdanja, dok će određeni naslovi biti na popustu od čak 50%.Akcija traje cele nedelje, od 8. do 12. februara - posetite nas u klubu čitalaca Kuća za čitanje (Gospodar Jovanova 65) i obradujte dragu osobu nekom lepom knjigom.Vidimo se!

„Park Logovskoj Dane Todorović u najužem izboru za NIN-ovu nagradu!

05.08.2021.

Od 12 romana koji su bili u užem izboru, petočlani žiri za dodelu NIN-ove nagrade odlučio je da u finale izbora uvrsti šest romana, među kojima je i „Park Logovskoj” Dane Todorović (Geopoetika). Dana Todorović rođena je 1977. godine u Beogradu. Školovala se u Budimpešti, Detroitu, Indijanapolisu i Njujorku, a studije drame završila je u Londonu. Bavila se glumom i prevođenjem. Posebno prevodilačko iskustvo stekla je u oblasti filma i pozorišta (scenarija, drame, itd.), a šest godina radila je i kao prevodilac u Ujedinjenim nacijama. Pre knjige „Park Logovskoj", objavila je 2008. godine svoj prvi roman „Tragična sudbina Morica Tota", do sada preveden na nemački i engleski jezik, kao i dve knjige za decu. „Park Logovskoj" (Geopoetika, 2015.)
Uvaženi šahovski velemajstor Sopoćin pristiže u Park Logovskoj, gde će se održati višednevni turnir. Posredi, međutim, nije uobičajeno šahovsko takmičenje – taj velemajstor „intelektualnog sporta“ igraće protiv šarolike galerije likova, koji zajedno predstavljaju narod. Iza ovog turnira krije se jedan čitav metafizički svet. Šta je to što kriju šumarak, veliki časovnik i kula tog naizgled običnog parka što će junaka vući u svoju utrobu? Roman Dane Todorović sadrži u sebi nešto od orvelovske, kafkijanske atmosfere i niz filozofskih pitanja.  –        „Recimo da bi ova knjiga mogla da prija ili znači onome ko u borbi sa sopstvenim mrakom teško pronalazi utehu (a takvih nas je, verujem, mnogo); onome ko se oseća usamljenim i ko gubi veru u sebe i svoj put, te onome kome je možda potrebno malo ohrabrenje da zaviri u sebe i primeti da je, čak i u ovim vremenima sveopšte hladnoće i otuđenosti, svetlost i dalje tu, samo ponekad čuči u zasenku.“, izjavila je za NIN povodom ulaska u najuži izbor Dana Todorović, ističući da je pred čitaocima lična priča na temu preobražaja, isceljenja i potrage duše za svojom suštinom. Žiri u sastavu Božo Koprivica (predsednik), Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Zoran Paunović o pobedniku ovogodišnjeg izbora odlučivaće u ponedeljak, 18. januara, kada će na konferenciji za novinare u podne biti i predstavljen 62. dobitnik NIN-ove nagrade.

Gardijan: Savijanov roman najznačajnije delo o kriminalu

21.09.2021.

Delo Roberta Savijana „NulaNulaNula“ (Geopoetika, 2014) The Guardian je krajem godine koja je za nama proglasio za najznačajniju knjigu o svetskom kriminalu, odnosno trgovini kokainom. Savijano (Roberto Saviano) temu narko kriminala sa lokalnog premešta na globalni nivo, izvodeći tezu da je kokain najprilagodljivija i najprofitabilnija roba na svetu, i da kao takav predstavlja ono što pokreće savremenu ekonomiju, poput nafte ili zlata.Roberto Savijano, novinar i pisac, još od objavljivanja svog prvog romana „Gomora“ (Geopoetika, 2007), u kom neustrašivo progovara o mehanizmima podzemlja i napolitanskoj mafiji, živi pod stalnom policijskom zaštitom. U novom romanu „NulaNulaNula“ pripovedač, prema sopstvenom priznanju, postaje ovisnik o istraživanjima na temu kokaina, baš kao što to uživalac postaje prema samoj supstanci. U knjizi se prepliću stil policijskog izveštaja i novinarski stil, a ova dva nivoa maestralno su „sečeni“ – da se izrazimo u duhu osnovne teme – primerima kako je to kokain prisutan svuda oko nas a da ga mi i ne vidimo i kako posredno ili direktno upravlja našim životima.„Ovo je knjiga koja govori ono što mora biti rečeno na kraju godine u kojoj su se narko ratovi širili sve dalje i dublje, knjiga koja govori ono što nećete naučiti iz serija kao što su Narcos ili Breaking Bad ili iz bezbrojnih policijski izveštaja.“, kaže Gardijanov pisac Ed Vulijami (Ed Vuliamy) u rubrici „Društvo”.http://www.theguardian.com/books/2015/dec/26/man-who-exposed-lie-war-on-drugs-roberto-saviano-ed-vulliamy?CMP=share_btn_tw 

"The Size of the World" na argentinskoj listi preporuka

05.08.2021.

Istaknuti argentinski pisci za list “Infobae” izdvojili su lične preporuke najboljih knjiga objavljenih u prethodnoj godini. Ono što je posebno zanimljivo je što se na jednoj od lista, koja predstavlja izbor poznate književnice Ane Marije Šue (Ana María Shua), među autorima španskog i engleskog govornog područja, našao i roman “Veličina sveta” Branka Anđića. Naime, ovaj roman je krajem prošle godine preveden na engleski zahvljajujući našoj ediciji Srpska proza u prevodu, koja za cilj ima upravo predstavljanje srpske kulture u svetu.– ”Branko Anđić je srpski pisac po prvi put preveden na engleski. Anđićev roman, inteligentan i pun nežnosti, podsetio me je pomalo na kratke priče Huana Hosea Miljasa kao što su ”Po abecednom redu” i ”Svet”. Anđić u svom romanu evocira sećanja na pedesete godina prošlog veka, tako čudno nevine u obe udaljene zemlje, Srbiji i Argentini.”, napisala je argentinska spisateljica Ana Marija Šua o Anđićevom romanu ”Veličina sveta” koji tematizuje sećanja na detinjstvo i odrastanje u bivšoj Jugoslaviji.   http://www.infobae.com/2015/12/20/1777821-los-mejores-libros-del-2015-segun-los-escritores-argentinos

Čarli Čaplin, najveća zvezda nemog filma

05.08.2021.

Čarli Čaplin, najveća zvezda nemog filma, preminuo je na današnji dan 1977. godine u devetoj deceniji života. Preminuo je u snu, na Božić, u Veveu u Švajcarskoj, nakon što je završio poslednji film „Grofice iz Hong Konga“. Iza sebe je ostavio mnoga filmska ostvarenja kao i legendarni lik Skitnice koji ga je pratio kroz sve filmove. I danas, trideset sedam godina nakon smrti, lik i delo Čarlija Čaplina živi.„Geopoetika" je za kraj prošle godine odlučila da obraduje filmofile, ali i sve koji su fascinirani genijem Čarlija Čaplina, objavljivanjem prevoda njegovog romana „Svet pozornice" na osnovu koga je nastao čuveni film „Svetlosti pozornice“. Knjiga je dopunjena uvodnim tekstom Dejvida Robinsona koji važi za jednog od najboljih i najinformativnijih biografa Čarlija Čaplina. Za knjigu koja je obogaćena mnogim do sada neobjavljenim fotografijama, bibliografijom, hronologijom Čaplinovog života, beleškama koje upotpunjuju osnovni tekst umesto kratkih fusnota zaslužan je Robinson koji je od porodice Čaplin dobio neograničen pristup obimnoj arhivi koja je ostala iza velikog umetnika.

Radno vreme Kuće za čitanje

05.08.2021.

Radno vreme kluba čitalaca Kuća za čitanje za vreme praznika: 31. decembar od 10 do 12h
Od 4. do 8. januara od 10 do 16h
7. januar je neradan danDok klub ne bude radio, naše naslove moći ćete da kupite sa popustom na Sajmu knjiga u holu Doma Sindikata.

Novogodišnji popust u Kući za čitanje!

05.08.2021.

Dragi čitaoci,U susret novogodišnjim i božićnim praznicima, Geopoetika vam poklanja poseban popust! Od 24. decembra do 07. januara 2016. godine naše naslove, koji su i dalje u prodaji, možete kupiti po cenama sniženim od 30 do 50%!Spisak knjiga možete pogledati ovde: http://www.geopoetika.com/books.phpPosetite nas na adresi Gospodar Jovanova 65, i obradujte sebe ili sebi drage osobe nekom dobrom knjigom!

Promocije knjige "Sakupljanje vune" Peti Smit u Beogradu i Novom Sadu!

21.09.2021.

U četvrtak, 17. decembra, u Beogradu i Novom Sadu istovremeno će biti održane promocije knjige "Sakupljanje vune" Peti Smit u prevodu Zorana Paunovića, koju je Geopoetika objavila u oktobru ove godine.Beograd: Klub Magistrala DKSG, u 18 časova. Učestvuju Dejan Cukić, Petar Janjatović i Mićun Ristić.Novi Sad: Američki kutak, u 18 časova. Učestvuju Zoran Paunović i Slobodan Tišma. Razgovor će voditi Vitomir Simurdić.Vidimo se!