Ćel Askilsen važi za majstora norveške kratke priče, „pisca nad piscima“, kako ga nazivaju pojedini kritičari. Izbor predstavljen u ovoj zbirci obuhvata njegovo celokupno dosadašnje stvaralaštvo, od 1953. do 1999. godine. Tipične teme njegovih pripovedaka jesu otuđenje i emocionalna izolacija. Stil pripovedaka je minimalistički, jezik je sažet, tekstovi zgusnuti, a radnja svedena na minimum. Askilsenove junake pritiska teret društvenih uloga koje su im nametnute i iz kojih je teško pobeći. Najčešće su to parovi: muževi i žene, braća i sestre, roditelji i deca koji više ne umeju da komuniciraju. Autor ih postavlja na pozornicu bez kulisa sa flašom vina i cigaretama kao jedinim rekvizitama, a oni se u tom svedenom i ogoljenom prostoru kreću mehanički, vođeni svakodnevnom rutinom; reči su im prazne, a iz tišine, iz onoga što ostavljaju nedorečeno iščitavamo sve njihove emocije, strahove i nesigurnost.
Ćel Askilsen (1929) norveški je romansijer i, po oceni kritike, najznačajniji živi pripovedač. Do sada je objavio romane Gospodin Leonard (1955) i Okruženje (1969); zbirke pripovedaka: Posle ovoga pratiću te sve do kuće (1954), Kulise (1966), Ništa za ništa (1982), Poslednji zapisi Tomasa F-a upućeni javnosti (1983), Iznenadna oslobađajuća misao (1987), Veliki pusti predeo (1991), Psi u Solunu (1996). Askilsen je dobio više važnih nordijskih književnih nagrada i prevođen je na nemački, engleski, poljski i češki jezik.
