Kao i Erik Majkl Paker, glavni junak DeLilovog Kosmopolisa – romana posvećenog upravo Polu Osteru – i Majls Heler, glavni junak nove Osterove knjige, romana Sanset Park, ima dvadeset osam godina i Njujorčanin je. Njihove sličnosti tu, međutim, završavaju. Dok je DeLilov Paker multimilijarder, Majls Heler na Floridi preživljava radeći kao fizički radnik. Napustivši rodni grad i fakultet zbog porodične tragedije, godinama je lutao Amerikom, a za Floridu se vezao zbog mlade devojke, Pilar, koja je još srednjoškolka. Upravo zbog njene mladosti, međutim, tačnije rečeno, maloletnosti, Majls će se (privremeno) vratiti u Njujork, odazvavši se pozivu starog prijatelja...
U Sanset Parku Oster se vraća nekim od svojih opsesivnih tema: mladosti, porodičnim odnosima, Njujorku, književnosti. Kontekst je savremen: vreme svetske ekonomske krize i masovne nezaposlenosti, vreme u kome doktoranti i perspektivni umetnici jedva spajaju kraj s krajem, vreme fluidnih i neodređenih društvenih vrednosti. U svetu u kome je izvesna samo neizvesnost, Osterovi junaci u ljubavi pronalaze jednu od retkih oaza smisla.
Iako je Majls Heler bez sumnje glavni junak romana, njegova perspektiva nema privilegiju da bude jedina iz koje se priča pripoveda. Perspektive njegovog oca Morisa, majke Meri-Li Svon, starog prijatelja Binga Nejtana, poznanica i cimerki Alis Bergstrom i Elen Brajs, doprinose polifoničnosti Sanset Parka, romana koji, kao i prethodni Osterovi, čitaoca osvaja čarobnjačkom veštinom pričanja i u kojem se Oster pokatkad doima tužnijim i mudrijim nego ikad pre.
Pol Oster (1947–2024) bio je jedan od vodećih savremenih američkih pisaca. Među njegovim brojnim delima izdvajaju se Mesečeva palata, Njujorška trilogija, 4321, Zimski dnevnik, Nevidljivi, Sanset Park, Čovek u mraku, Bruklinska revija ludosti… Za svoje stvaralaštvo dobio je veliki broj priznanja i nagrada među kojima su španska nagrada Princ od Asturije, nagrada Nezavisni duh za scenario filma Dim, francuska književna nagrada „Mediči“ u konkurenciji stranih pisaca (Prix Médicis étranger) za roman Levijatan, Velika zlatna medalja (Grande Medaille de Vermeil) grada Pariza za blistavu književnu karijeru, Premio Napoli za Sanset Park i dr. Takođe, našao se i u najužem izboru za nagrade IMPAC Dablin za Knjigu opsena, Pen/Fokner za prozu s romanom Muzika slučaja i nagradu Edgar u kategoriji misterije i kriminalističkih romana za Grad od stakla. Bio je član Američke akademije umetnosti i književnosti, i nosilac francuske titule Vitez reda umetnosti i književnosti.
Osterova dela prevedena su na više od četrdeset jezika.
Živeo je u Bruklinu, u Njujorku.
