Tu, reče Bahi je roman ispričan u jednoj rečenici. Neopterećen velikim slovima, tačkama i gramatičkim predasima, svojom formom svedoči o prirodi sećanja i onog kolektivnog, lažno neintimnog sećanja koje nazivamo istorija. Smešteni u jedan kamion, Bahi i narator ovih nezaustavljivih misli – unuk izvesnog Malisija, Bahijevog poslodavca i prijatelja iz prošlosti, voze se alžirskim drumom. Putem koji vodi kroz prošlost i sadašnjost, pre i nakon proglašenja nezavisnosti, spajajući utiske i krvave slike koje su zemlju potresale u šezdesetim, a onda ponovo dvehiljaditih, oni ispisuju povest jedne zemlje, ali i jednog prijateljstva. Ove dve niti prepliću se ne samo u vremenu i prostoru, već i u zajedničkim sadržaocima: suprotnostima na kojima počivaju, smenama smeha i razmirica, varljivosti sećanja prošlih vremena. Čitanje romana Silvena Pridoma je poput ronjenja na dah. Rastrzani između panike od sekundi koje nam izmiču i nestaju i ušukanosti vodom u koju smo se sakrili, prizor pred nama postaje najkraći i najduži na svetu.
Silven Pridom je rođen 1979. godine na jugu Francuske. Nakon detinjstva provedenog u Africi (Kamerun, Niger, Burundi, Mauricijus), u Parizu je studirao književnost i upisao se na doktorske studije koje je potom prekinuo da bi se posvetio pisanju.
Njegov prvi roman, Les matinées d’Hercule (Herkulova jutra), monolog u formi burleske na temu usnulog čoveka i njegovog nepomičnog putovanja, objavila je 2007. izdavačka kuća Serpent à Plumes. Godine 2010. slede naslovi L’affaire furtif (Tajna avantura), sanjarija o arhipelagu na kom se okupio čitav niz likova – poklonici utopija, botaničari, kompozitori i „anarhitekti“, te Tanganyika Project (Projekat Tanganjika), u kojem je, crpeći inspiraciju u natpisima na gradskim zidovima, panoima, oslikanim reklamama i grafitima, autor pokušao da opiše grad Kigoma na obali jezera Tanganjika.
Osim što se bavi pisanjem, Silven Pridom je jedan od pokretača časopisa Gest, u kojem objavljuje intervjue s mnogim savremenim piscima i umetnicima. Pridružio se osnivačima časopisa Tigr 2009. godine. Piše reportaže o afričkim frizerskim salonima u pariskoj četvrti Šato d'O (Africaine Queen /Afrička kraljica/ 2010), kao i o stanovnicima koliba u šumama departmana Arijež (La vie dans les arbres /Život na drveću/, 2011).
Deset godina je radio kao asistent pisca Valera Novarine, a u periodu od 2010. do 2012. u francusko-senegalskoj alijansi u senegalskom gradu Ziginšoru u regionu Kazamans. Za roman Tu, reče Bahi, objavljen u Galimarovoj ediciji L’Arbalèt, Silven Pridom je dobio nagradu „Luj Giju“.
