Kad razočaran nerazumevanjem kritičarskih zanovetala, pisac Henri odluči da se odseli i na neko vreme se ostavi pisanja, dobije pismo od jednog svog čitaoca – vremešnog čudaka, preparatora životinja – i nađe se pred zagonetkom kojoj ne može da odoli. Što dublje bude zalazio u svet ovog misterioznog i proračunatog čoveka, Henriju će sve važnije postajati pripovesti jedne magarice i jednog majmuna drekavca – po imenu Beatriče i Vergilije – kao i epsko putovanje na koje će zajedno krenuti. U najnovijem delu Jana Martela, uz alegoriju, formu po kojoj je postao poznat u svom prethodnom romanu, a pogodnu da se njome izraze čak i nepodnošljive istine, mogu se pronaći aluzije na velike figure iz književnosti, Flobera, Beketa, Dantea. U priči u priči, na nekoliko nivoa, problematizuje se pitanje holokausta na nov i neuobičajen način.
Ovaj pripovedački vrtlog čitaoca može zbuniti, ali on ostaje zadivljen i potresen onim što je pročitao. Sa istim duhom i originalnošću koje smo toliko voleli u Pijevu životu, ovaj briljantni novi roman vodi čitaoca na nezaboravnu odiseju. Na tom putu Martel nam postavlja velika pitanja o životu i istini, o umetnosti i obmanama, odgovornosti i saučesništvu u krivici.
Kanadski pisac, Jan Martel, rođen je u Španiji 1963. godine. Po završetku studija filozofije putovao je i radio najrazličitije usputne poslove pre no što se, od svoje 27. godine, okrenuo samo pisanju. Autor je zbirki priča Činjenice iza Rokamatiovih iz Helsinkija (The Facts Behind the Helskinki Roccamatios, 1993) i Na kraju smo pojeli decu (We Ate The Children Last, 2004), kao i romana Ja ( Self, 1996) i Beatriče i Vergilije (2010). Za roman Pijev život, dobio je 2002. godine svetski priznatu nagradu Man Buker. Ova knjiga prevedena je na četrdeset jedan jezik, a na listi bestselera Njujork tajmsa provela je pedeset sedam nedelja. Jan Martel živi u Saskečuanu u Kanadi.
