Evo devet priča, moćnih i uznemirujućih kao voda u dubokom bunaru; u njima se mešaju humorno i tragično, himera i katastrofa, sećanje i strepnja. Devet priča, međusobno u kontrastu, u kojima ljudi, spokojni i blagi, ili pak slomljeni nasiljem i fatalnošću, tragaju za srećom u životu i nadaju se mirnoj smrti. Nakon svog gorko potresnog romana Živa pod jezikom, Silven Tridel nam nudi priče jednako čarobnog stila, u kojima mašta, erudicija i osećajnost zajedno čine opčinjavajući buket. Za ovu knjigu piscu je dodeljena Guvernerova nagrada za 2007. godinu.
„Danas je malo knjiga koje umeju da vas navedu da se zaustavite usred stranice i da, omamljeni jezikom, duboko udahnete. To nam pruža Tridel, čije pisanje, velike poetske lucidnosti, smešta ovog autora među potomke čarobnjaka."
Valeri Maren la Mele, Le Monde
„Devet pripovedaka, kao devet talismana protiv utučenosti i predaje."
Eme Ansjan, Le Magazine Littéraire
„Cveće sa ruševina koje oko sebe rasipa Silven Tridel krije čemer lepote tajnih istina."
Kristijan Demel, Le Devoir
Silven Tridel, kanadski pisac koji je stekao visoko obrazovanje iz oblasti egzaktnih nauka i kinematografije, od 1985. godine bavi se, uspešno, isključivo pisanjem.
Prvi roman ovog 'filozofa i pesnika života' Dah harmatana, dobio je od Kvebečke književne akademije Nagradu Moazon (1987), a dodeljena mu je i nagrada Kanada-Švajcarska (1988). Njegova zbirka priča Proroci dobila je nagradu Edgar-Lesperans (1994). U književnoj javnosti zapažene su i Tridelove knjige za mlade i Fondacija Espas-anfan dodelila mu je nagradu Vilaž du livr (za knjigu Potkrovlje gospodina Bazila, 1998), kao i nagradu za ukupo delo, Sent-Egziperi 1998. godine u kategoriji frankofonije.
Pre nego što je za knjigu priča More tišine dobio Guvernerovu nagradu, 2007. godine, dva puta je bio nominovan za to prestižno književno priznanje (1986. i 1994.)
Silven Tridel živi u Kvebeku.
