– Mera opreza mera je i duhovitosti. – Zasigurno!
Kad neko iza sebe ima petnaestak knjiga, od čega je polovina u proznom obliku, reći da je zreo i ozbiljan pisac više nije kompliment. Ali, reći da je svež – jeste. Blašković je još uvek mladić u književnosti, i na tome mu treba zavideti. To je mladost koja pobeđuje i sopstvenu mudrost i književni dar. No, ima neka pametna, suptilna i primerena mera dokumentarnog u vrcavoj dnevničkoj svakodnevici pretočenoj u ovaj Blaškovićev roman.
Površno čitanje tih „dnevnih zapovesti“ zamka je za naivnog čitaoca. Duhovitost i intimistička prisnost, kao i prividna lakoća izricanja, ram su za sliku preko koje Blašković upućuje umetničku poruku koja se, s namerom, sastoji od paradoksa ozbiljne i mudre vedrine.
Vladislav Bajac
Kažu da je Česlav Miloš u svom poslednjem intervjuu na ovom svetu rekao, možete zamisliti s kakvim ukusom u ustima, kako je književnost turnir grbavaca. Kako god. Na taj viteški megdan, evo već osmi prozni put, izlazi i Laslo Blašković, pisac prefinjenog stila, poetske snage i literarne erudicije, inspirisan formom dnevničkih zapisa kojom ispisuje svoje svakodnevične kobajagi događaje, a sve prebirajući po rodnoj Podbari, starom kraju Novog Sada, iz koje izvlači sudbine oblikovane njenim kapijama i ulicama, onima od pre i ovima od sad. Imena znana i neznana koje čuva topografija ove novosadske Čubure (tek nešto plavnije i ravnije), upletena su veštim rukama u niti prostora i vremena koje na dodir prepoznajemo i u raznim petrogradima, istanbulima i dablinima. Ova podmoderna Postbara izazov je dovoljno velik za svakog književnog znalca i životnog amatera.
Ivana Đurić Paunović
Laslo Blašković rođen je 25. juna 1966. godine u Novom Sadu, gde živi i danas. Objavio je osam knjiga poezije i poetske proze, kao i romane: Svadbeni marš, Stubovi kulture, Beograd, 1997, Mrtva priroda sa satom, Stubovi kulture, Beograd, 2000, Madonin nakit, Filip Višnjić, Beograd, 2003, Adamova jabučica, Narodna knjiga, Beograd, 2005. Tekstovi Lasla Blaškovića prevođeni su na mađarski, rumunski, slovenački, slovački, poljski, engleski, ukrajinski, bugarski, francuski... Za svoj romaneskni rad dobio je, između ostalog, Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, Nagradu Fonda Borislav Pekić, Nagradu SANU iz Fonda Branko Ćopić.
