Pripovest Sema Šeparda visokog emotivnog naboja, prepuna uspomena, počinje prizorom čoveka koji se nalazi u svojoj kući, u zoru, okružen jasikama i kliktavim smehom kojota, dok u tišini savladava razdaljinu između sadašnjosti i prošlosti. Sve više obuzet uspomenama, vidi sebe u prikolici na filmskom setu gde ga iz ogledala uokvirenog sijalicama posmatra lice kakvo je imao u mladosti. U snovima i u vizijama vidi svog pokojnog oca, vidi i Ameriku svog detinjstva koje više nema, a ono što ga najviše proganja jeste prizor mlade devojke njegovog oca s kojom je i on bio u vezi, što pokreće mehanizam tragedije koja u njemu ostaje zauvek. Njegova složena nutrina dopire do nas kroz prizore planina i pustinja kroz koje se vozi, dok putuje zemljom, nošen džezom, benzedrinom, rokenrolom, i nemirom rođenim iz izgnanstva. Ritmovi pozorišta, jezik poezije, i sumorni humor, prepliću se u ovoj fascinantnoj meditaciji o prirodi iskustva, u isto vreme slavljeničkog, nadnaravnog, gorkog i nezaboravnog.
„Stvarnost je precenjena. (…) Onaj iznutra je atlas od sakupljenog materijala, obeležen otiscima čizama čoveka koji otvorenih očiju instinktivno luta po predelima nezemaljskih puteva."
Peti Smit, Iz Predgovora
Sem Šepard (1943–2017) dobitnik Pulicerove nagrade, autor je više od pedeset pet drama i tri zbirke priča. Glumio je u preko šezdeset filmova, a 1984. bio je nominovan za nagradu Oskar, za ulogu u filmu Put u svemir (The Right Stuff, 1983). Bio je u finalu za dodelu nagrade „W. H. Smith" za zbirku priča Great Dream of Heaven. Godine 2012. dodeljena mu je počasna diploma Koledža Triniti u Dablinu u Irskoj. Član je Američke akademije umetnosti i književnosti, dobitnik je Zlatne medalje za dramu ove Akademije, a primljen je i u Pozorišnu kuću slavnih.
Knjiga Onaj iznutra (Geopoetika, 2019) objavljena je u godini njegove smrti, a poslednju knjigu Špijun iz prvog lica (Geopoetika, 2021) završio je uz pomoć članova svoje porodice nekoliko dana pre smrti i objavljena je posthumno.
