U Vremenskom skloništu enigmatični Gaustin otvara „kliniku za prošlost“ koja nudi obećavajuće izlečenje od Alchajmerove bolesti: svaki sprat oživljava pojedinu deceniju do najsitnijih detalja, prenoseći pacijente vremenski unazad. Međutim, zahvaljujući ubedljivosti ovog čina, značajno počinje da raste broj zdravih ljudi koji kliniku vide kao „vremensko sklonište“ nadajući se da će u njoj pobeći od užasa sadašnjice; razvoj događaja rezultira neočekivanom zagonetkom kada prošlost počne da osvaja sadašnjost.

„Najbolja vrsta književnosti na temu našeg shvatanja vremena i njegovog protoka, napisana maestralno i u potpuno nepredvidivom stilu. Svaka stranica stiže kao iznenađenje i nikada ne znate gde će vas autor nadalje odvesti… Gospodinov je jedinstven po mnogo čemu... niko ne može da spoji intrigantan koncept, prekrasnu maštu i savršenu spisateljsku tehniku kao on. To je velika proza…“

Olga Tokarčuk, dobitnica Nobelove nagrade za književnost

„Objavljivanje romana prvenca Prirodni roman 2001. godine na srpskom jeziku bilo je ujedno i prvi izlazak neke prozne knjige Gospodinova u svet, van bugarskog jezika. Ako je Geopoetikino izdanje tada makar i simbolički najavilo uspešnu globalnu budućnost ovog talentovanog autora (objavljujući mu i druga prozna dela), izdavačka misija je ispunjena. I pre Vremenskog skloništa Gospodinovu je nebo, i u mašti i u realnosti, bilo granica. Gde li je tek sada?“

Vladislav Bajac, glavni urednik Geopoetike i pisac

„Veliki evropski pripovedač.“

Die Zeit

„Izvanredna ludorija kroz vreme i prostor, divno napisana i prekrasno domišljena meditacija na temu prošlosti i šta nam ona znači, da li je možemo ponovo uhvatiti i kako ona definiše
našu sadašnjost. Ovo je savršen roman za ova samotnjačka
bezvremena vremena.“

Alberto Mangel

„Moćan i briljantan roman: pronicljiv, zloslutan, zagonetan. Roman u kojem budućnost popušta kao trula greda, a prošlost hrli kao poplava.“

Sandro Veronezi, dvostruki dobitnik nagrade Strega i član žirija