Odvažan i izvanredan roman Saida Hatibija, Sarajevsko drvo za ogrev, predstavlja putovanje kroz lavirint, sa Alžirom na jednom svom kraju, Bosnom na drugom i Slovenijom koja služi kao neutralni međuprostor. Kad dvoje naratora, Selim iz Alžira i Ivana iz Sarajeva, budu izloženi šokantnim otkrićima o svom porodičnom poreklu, krećemo na putovanje unutar putovanja. Na tom putovanju primorani smo da preispitamo sve što mislimo da znamo o oslobođenju, nacionalizmu, dekolonizaciji i ratu, dok Hatibi naš fokus majstorski prebacuje sa države na porodicu i stalnu traumu razumevanja sebe u procesu stvaranja pojedinca.
Amijel Alkalaj
Svojim umetničkim i ljudskim viđenjem strahota u kojima su Alžir i Bosna i Hercegovina, dva različita dela sveta, dočekali prag 21. veka, Said Hatibi od drva za ogrev iz naslova svog romana stvara trop opstanka, koji ne simbolizuje samo borbu za goli život Sarajlija za vreme opsade grada koja je trajala skoro četiri godine, već i sve nezamislive strahote i posledice ratova na svim meridijanima. Tim ogrevom autor povezuje junake romana, Selima i Ivanu, u bolu ali i u književnosti, koja iako je proizvod stvaralačke mašte, u sebi nosi najveće istine. Oni, kao i on, pišu da prevare sudbinu i da se s njom svađaju, da je preispituju i pokore, pišu u ime sećanja, u ime života.
Dragana Đorđević
Polifoni roman Saida Hatibija, Sarajevsko drvo za ogrev, odaje poštu žrtvama građanskog rata u Alžiru i Bosni devedesetih, a preživelima daje glas. U ožiljcima nestalnih sećanja i traumatskih prisećanja, karakterističnih za psihološke ratne rane, pisanje je način da se pomirimo sa onim što se dogodilo.
Džordža de Čejmberet, BookBlast
Said Hatibi (Busaada, 1984), jedan je od vodećih alžirskih pisaca mlađe generacije. Završio je francusku književnost na Univerzitetu u Alžiru, a na Sorboni je magistrirao studije kulture. Do sada je objavio četiri romana: Knjiga grehova (2013), Četrdeset godina čekajući Izabelu (2016), Sarajevsko drvo za ogrev (2019, Geopoetika 2024), Kraj „Sahare“ (2022, Geopoetika 2025) i Plivati uzvodno (2025). Objavio je i knjigu putopisa, o Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Ukrajini: Istočni vrtovi u plamenu: putovanje po slovenskim zemljama (2015), kao i više studija, među kojima se ističe ona o istoriji i značaju alžirske raj muzike: Vatrene svadbe: priča o muzici raj (2010).
Godine 2017. dobio je nagradu Katara za najbolji arapski roman za Četrdeset godina čekajući Izabelu; za knjigu putopisa Istočni vrtovi u plamenu: putovanje po slovenskim zemljama nagradu Ibn Batuta za najbolji putopis 2015. godine, dok je njegovo ostvarenje Kraj „Sahare“ 2023. ovenčano arapskom nagradom Šejh Zajid u kategoriji mlađih autora. Kraj „Sahare“ u francuskom prevodu trenutno je u užem izboru za najbolje delo arapske kmjiževnosti u prevodu - priznanje koje dodeljuje Institut za arapski svet iz Pariza i za nagradu za najbolji kriminalistički roman u prevodu na francuski. Roman Sarajevsko drvo za ogrev se 2020. godine našao u najužem izboru za najznačajnije arapsko književno priznanje, Međunarodnu nagradu za arapsku književnost (IPAF).
Njegova dela su dosad prevođena na engleski, španski, persijiski, francuski, slovenački i srpski.
Bavi se novinarstvam u oblasti kulture, kao i književnim prevođenjem. Živi i radi u Sloveniji.
